Niskoenergetske i pasivne kuće, zelena gradnja

Niskoenergetske i pasivne kuće predstavljaju sledeći korak u građenju ekološki prihvatljivih objekata. Potrebno je povećati stepen njihove gradnje kako bi zaštitili prirodu na adekvatan način.

Pasivne kuće su objekti koji su tako dobro termički izolovani, da u njima nema potrebe za postojanjem ikakvih grejnih tela, odnosno sistema za zagrevanje vazduha.

Zbog toga se pasivne kuće odlikuju izuzetno niskom energetskom potrošnjom. Boravak u njima, kako zimi tako i leti, veoma je udoban i komforan. Maksimalna godišnja energetska potrošnja u kući mora biti ≤ 15 kWh/(m²a). To odgovara otprilike 1,5 litru nafte po m² stambene površine za godinu dana.

Standard pasivne kuće je baziran na postojanju sistema za odvod (korišćenog) i dovod (svežeg) vazduha, pri čemu taj sistem pri dovodu svežeg vazduha transportuje u unutrašnjost objekta neophodnu toplotu. Preostali minimalni gubici toplote (koji nastaju strujanjem vazduha) bivaju pritom kompenzovani kroz gotovo „besplatne“, pasivne energetske doprinose.

Niskoenergetska kuća je energetski efikasnija kuća nego tipična, tj. obična kuća.

Najniža godišnja prosečna vrednost za niskoenergetsku kuću je 15 kWh/ m² što ukazuje da je toplotna zaštita objekta najveća u ovoj kategoriji energetski efikasnih kuća. U zavisnosti od podneblja i klime, države različito propisuju gornju granicu za ovaj razred koji se uglavnom kreće od 30 do 60 kWh/ m^2.   A to je maksimalna prosečna godišnja vrednost potrebne toplotne energije. Što je klima povoljnija ta vrednost će biti niža.

Da bi se kuća smatrala niskoenergetskom potrebno je napraviti dobro izolovan omotač koji je nepropustan za vazduh, a prozori su ispunjeni toplotno-izolacijskim staklom. To znači da se vanjski vazduh veštački uvodi unutar kuće, a unutrašnji, toplotno neiskorišteni vazduh se isisava iz nje. Tradicionalni sistemi grejanja i grejnih tela kod niskoenergetske kuće su potrebni.

Niskoenergetske i pasivne kuće pravi su pirmer održive gradnje tokom čitavog svog životnog veka. Počevši od građevinskog materijala čija proizvodnja ne opterećuje okolinu, preko njihove energetske efikasnosti i racionalnog trošenja energenata. Niskoenergetske kuć i pasivne kuće, pružaju visok stambeni komfor s veoma ugodnom klimom tokom cele godine bez standardnih sistema grejanja i hlađenja, uz vrlo niske troškove za korišćenje dodatnih energenata.