Napredkom tehnologije, unapređenje i ispitivanje materijala dobija sve veći značaj. Naročito imajući na umu težnju ka ostvarivanju poboljšanja performansi materijala kao i većih ušteda u njihovoj proizvodnji i eksploataciji. Zato i ne čudi sve veći broj inovacija, pojave varijacija asfalta, betona, metala koji dobijaju neverovatne odlike.
“Pametni” ili takozvani “samo-isceljujući” materijali možda deluju kao utopija i neverovatni san inženjera, ali nedavni pronalasci naučnika uveravaju da možda nisu plod naučne fantastike.
Asfalt koji se sam obnavlja
Očigledno je da je potreban kvalitetniji asfalt, čije će obnavljanje biti jeftinije. Holandski građevinski inženjer, Erik Šlagen, teži tome. Mešanjem čelične vune sa uobičajenim sastojcima asfalta, Šlagen je uspeo da stvori asflatnu mešavinu koja se praktično samostalno obnavlja. Ali kako sam Šlagen kaže, potrebna joj je “pomoć sa strane”. Kako je sam demonstrirao na jednoj TED konferenciji, koristeći mikro-talasnu rernu za zagrevanje oštećenog komada “novog” asfalta, njegovoj revolucionarnoj smeši je za obnavljanje potrebna toplota.
Zagrevanjem se čelična vuna topi i meša sa bitumenom koji je okružuje. Postepenim hlađenjem, takva smeša popunjava pukotine i u njima se u potpunosti ohladi. Kako bi ideja o upotrebi ovakvog asflata bila bliža stvarnosti, Šlagen je morao da osmisli i vozilo koje bi moglo da zagreva veće asfaltne površine. Prema proceni holandskih vlasti, ovakva tehnologija bi mogla uštedeti 90 miliona evra putarskim službama na godišnjem nivou.
Šlagenov samo-obnavljajući asfalt je još uvek u fazi terstiranja i trenutno je primenjen na pet lokacija. Kako sam inženjer Šlagen ističe, za sada se ovaj tip asfalta dobro pokazao ali je pred njim još puno testova i unapređenja pre nego što postane komercijalno upotrebljiv.
Bakterijama obogaćen beton
Beton je daleko najrasprostranjeniji i važi za jedan od najotpornijih građevinskih materijala. Ipak, neretko se dešava da se betonske konstrukcije usled različitih pojava oštete. Usled toga armatura i unutrašnja struktura betonskih konstrukcija postaje izložena negativnim uticajima spoljašnje sredine. Među njima, najviše štete prouzrokuje voda a naučnici trenutno rade na rešenju ovog problema koje kao najznačajniji element koristi spore odnosno otporni oblici bakterija. Prilikom proizvodnje betona, smeši se dodaju spore smeštene u kapsule koje propuštaju vodu.
Kada u nekom trenutku eksploatacije objekta dođe do naprsnuća betonske konstrukcije, voda prodire u pukotine i tako dolazi u dodir sa pomenutim kapsulama. Tada se spore aktiviraju i prelaze u svoj vegetativni oblik, pri čemu počinju kretanje ka izvoru vode. Kao nusprodukt njihove aktivnosti nastaje kalcit koji se tada ponaša kao vrsta bio-cementa i popunjava nastale pukotine, prateći kretanje bakterije.
Iako se ova aktivnost odvija na mikroskopskom nivou, korist koju bi njena svakodnevna upotreba u gradnji objekata i infrastrukture je ogromna. Kada se tome doda i činjenica da proizvodnja betona čini 5% ukupne emisije ugljen-dioksida, upotreba spora u gradnji bi imala značajan sveobuhvatni efekat. Iako je još uvek u fazi testiranja i ispitivanja, sporama obogaćeni beton može u bliskoj budućnosti postati dostupan na tržištu.
