Beton je građevinski materijal koji se spravlja uglavnom od cementa, agregata (uglavnom šljunak i pesak) i vode.

Beton očvršćava posle mešanja i ugrađivanja, usled hemijskog procesa koji se naziva hidratacija. Voda reaguje sa cementom, koji očvršćava i tako povezuje ostale komponente u smeši, tako da na kraju dobijamo tvrd „kameni“ materijal.

Termin „beton“ u opštem slučaju označava širok spektar veštačkih građevinskih materijala kompozitnog tipa koji se dobijaju aglomeracijom zrna vrlo različitih tipova agregata. Aglomeracija podrazumeva i primenu određenih vezivnih supstanci.

Imajući u vidu ovakvu definiciju, proizlazi da se načelno može govoriti o gips-betonu, kreč-betonu, betonu na bazi vodenog stakla, asfalt-betonu i drugim.

Najširu primenu nesumnjivo imaju betoni kod kojih se kao vezivo koristi cement. Nih bi se  formalno trebalo zvati cement-betonima. Ali u praksije  uobičajeno da se materijali ovog tipa nazivaju samo betonima.

Beton je materijal koji se najviše koristi od svih veštačkih materijala na svetu. Koristi se za pravljenje puteva, zgrada, temelja, mostova, „kamenih“ blokova itd.

U savremenom građevinarstvu spravljanje betonske mešavine vrši se isključivo mašinskim putem. Ovaj postupak se svodi na mešanje i doziranje komponentnih materijala u cilju dobijana homogene mase. Ova operacija se izvodi u specijalno organizovanim građevinskim punktovima pri gradilištu ili u posebnim fabrikama betona, koje su u stanju da snabdeju i više od jednog gradilišta betonom.

Odvojeno mešanje smese je pokazalo da mešanje cementa i vode u pastu pre dodavanja agregata povećava čvrstoću betona na pritisak. Pasta bi trebalo da se meša pri velikim brzinama u posebnim mikserima.

Prikaz 1–12 od 26 rezultata