brana Xiaowan, Kina

Neraskidiva veza vode i čoveka

Ova reč biće uvod u priču koja je naterala čovečanstvo da dostigne vrhunac tehnološkog razvoja i resurs koji je prethodnim generacijama bila, i narednim će biti, neraskidiva veza za opstanak. Voda kao kreator kontinenata, koja je vekovima oblikovala zemlju urezujući put pred sobom, a isto tako predstavlja osnovu za izvođenje mega struktura koje menjaju režim rečnog toka, i samog biodiverziteta, i na taj način omogućavaju njeno akumuliranje koja se koristi za razne društvene potrebe.

Zato je važno proučavanje vode, jer od vode ima mnogo koristi ali može da bude i dosta štete. Korisit od vode koje treba dovesti na maksimalnu moguću meru, su višestruke:

  • Voda za domaćinstva;
  • Voda za industriju;
  • Voda za navodnjavanje;
  • Voda za proizvodnju električne energije;
  • Voda kao plovni put;
  • Voda kao prostor za rekreaciju;
  • Ribarstvo.

Štete koje voda može naneti su:

  • Poplave od velikih voda;
  • Erozije rečnih obala;
  • Odvodnjavanje zemljišta;
  • Kanalisanje naselja.

Proučavanjem vode i razvojem tehnologije, uspeli smo da, uz određene uslove, usmerimo vodu da preseče i najtvrđi materijal, tako da je malo stvari u kojima nije zastupljena voda makar i u tehnološkom procesu dobijanja bilo kog željenog proizvoda. Čak smo i upravlajući vodama,naterali vodu da stane, na osnovu promene prirodnih uslova, menjajući pri tom odnos potencijalne i kinetičke energije rečnog toka. Mega konstrukcija koja u jednom odabranom profilu rečnog toka vrši pomenutu promenu, jeste brana kao hidrotehnički objekat. Na taj način smo dobili višestruke korisiti od vode, a pritom smo “samo” pregradili jedan profil rečnog toka.

Kada govorimo o branama, jedna od osnovnih podela odnosi se na način prenošenja opretećenja, pa u skladu sa tim imamo:

  • Gravitacione
  • Lučne
  • Kontraforne
  • Kombinovane

Kako je ubrzana urbanizacija naterala čoveka da se izbori sa sopstvenom egzistencijom i “izvuče” maksimum iz svih materijala kojima se moglo graditi, proučavanjem njihovih reoloških svojstava, tako su nastale najviše zgrade, stadioni…, pa i brane. Tako se razvio i takmičarski duh među državama, pa je počela trka za izgradnju najveće ili najduže brane, koja ne samo da služi svrsi, nego i predstavlja statusni simbol i pokazatelj ekonomske moći jedne države. Do 1900. godine postojala je samo 31 brana viša od 30 m visine, od kojih je najviša bila Barrage du Gouffre d’Enfer lučna gravitaciona brana u Francuskoj sa visinom od 60 m.

STRATEGIJA JEDNE DRŽAVE

Jedna od najmnogoljudnijih zemalja koja je svoj vodni potencijal morala maksimalno iskoristiti da bi obezbedila egisetncijalne uslove jeste Kina. Kina je zemlja u kojoj se za prethodna dva milenijuma pre 1949. godine, desio veliki broj oscilacija sušnog i poplavnog talasa. U tom periodu dogodilo se 1056 sušnih godina i 1092 kišne godine koje su izazvale poplave. 1920. godine je od posledice jake suše na severu Kine umrlo više od 500.000 ljudi, a 1931. godine kišni period izazvao poplave reke Yangtze od čije posledice je umrlo više od 145.000 ljudi. Nakon 1949. godine Kina određuje svoj cilj u okviru vodoprivrede, i pravi strategiju optimizacije hidroenergetskog potencijala, koji je u velikoj meri iskorišćen. Saniranje posledica od vode, nakon regulacije vodenih tokova, sada koštaju Kinu manje od 2% bruto domaćeg proizvoda. Kina ima veoma dugu tradiciju u izgradnji brana, i zbog toga proizvodi velike količine električne energije, vode za piće… To govori i Anfengtang rezervoar u bazenu reke Huai, koji je izgrađen u različitim periodima kineske vlasti, pre oko 2.600 godina. Na osnovu istraživanja kineske Vlade ustanovljeno je da Kina ima 98.002 rezervoara čiji je kapacitet 932,312 milijardi m3 vode.

Obzirom na pomenuto, Kina je rangirana na mestu broj 1 po broju rezervoara, mega brana (≥200m visine).

BRANA XIAOWAN TEHNIČKE KARAKTERISTIKE

Kada je u pitanju takmičarski duh za najveću mega konstrukciju jedna od simbola Kine, jeste lučna brana Xiaowan na reci Lancang. Sa visinom od impozantnih 292 m i dužinom luka u kruni brane od 892.79m, spada u jednu od najviših lučnih brana na svetu. Pregrađivanjem doline reke Lancang na karakterističnom profilu brane stvara se rezervoar vode iza ekstradosa brane od 15,043 milijardi m3 vode. Kao pokazatelj veličine, uzećemo sledeći primer: naša država Srbija, ima prema popisu iz 2016. g. 7.186.862 stanovnika i specifičnu potrošnju vode od 250 l/(st. dan). Na osnovu iznetih podataka, ukupna potrošnja vode svih stanovnika je 1.796.716 m3/dan. Kada uzmemo u obzir zapreminu akumulacionog jezera brane, stanovnici Srbije bi mogli da se snabdevaju 23 godine vodom. Prema podacima Ministarstva vodnih resursa Kine, brana Xiaowan zauzima tek 8. mesto po veličini zapremine akumulacionog jezera. Sada ćemo, na kratko, da zamislimo da smo stali sa nizvodne strane brane i usmerimo pogled ka nizvodnom licu brane (intradosu), tako da veličina građevine sigurno ostavlja jedan izuzetan utisak.

Sada ćemo da uporedimo njene karakteristične veličine sa drugim građevinama da bi stekli potpuniji utisak. Visina od 292 m odgovara 1,42 puta visini Avalskog tornja sa sve antenom, 1,46 puta visine pilona mosta na Adi, a širina od 892.79 m u kruni brane, za 100 m je kraća od dužine gore pomenutog mosta. Projekcija brane na vertikalnu ravan stvara površinu od 16,65 ha što odgovara površini od 1,5 fudablskih terena dimenzija 120x90m. Zapremina betona koja je ugrađena u branu je 7.680.000 m3. Ako bi jedna fabrika betona snabdevala gradilište betonom, sa kapacitetom od 90 m3/h, za izgradnju takve brane bi bilo potrebno skoro 10 godina neprestanog rada. Na crtežu je prikazan izgled brane sa karakterističnim kotama i presek kroz prelivno polje brane. Na brani se nalazi sistem zatvaračnica koje omogućavaju ili sprečavaju evakuaciju vode preko evakuacionih organa.

Evakuacija velikih voda se vrši preko posebno dimenzionisanih evakuacionih organa. Sama građevina je snabdevena sa 5 površinskih preliva praktičnog profila (Krigerov preliv) sa izlaznim delom, 6 srednjih otvora za poplavni talas i dva donja odvodna otvora. Maksimalni kapacitet evakuacionih organa je 20.709 m3/s. Mora se pomenuti, da je maksimalni mesečni proticaj Dunava za posmatrani period obrade podataka od 1950-2019. godine, zabeležen na Hidrološkoj stanici Smederevo iznosio 14.820 m3/s prema podacima iz RHMZ-a. Evakuacioni organi su snabdeveni sa zatvaračima i/ili ustavama. U zavisnosti od položaja u odnosu na nivo vode dele se na površinske i dubinske.

Na prelivnim poljima se nalaze površinski zatvarači koji služe za regulisanje proticaja i nivoa kod preliva Brana je snabdevena sa 5 segmentnih ustava za prelivno polje praktičnog profila i 6 segmentnih ustava, koji se nalaze na srednjim otvorima za poplavni talas, koji spadaju u dubunske zatvarače. Za dubinske zatvarače je potrebno obezbediti posebne prostorije i mehanizme za otvaranje. Osim toga sto trpe izuzetne sile hidrostatičkog pritiska, koje moraju da se savladaju prilikom otvaranja, moraju imati i obaveznu aeraciju iza zatvarača. Ukoliko se izostavi aeracija, obavezno se javlja smanjenje pritiska usled lokalnog gubitka pritiska, koje može da dovede do pojave kavitacije i znatno ošteti građevinu.

PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE

Na desnoj strani brane nalazi se ukopana hidroelektrana, sa 6 Francisovih turbina instalisane snage 700 MW i ukupnog kapaciteta elektrane od 4.200 MW. Prečnik cevovoda koji dovodi vodu do turbine je 9 metara i srednjim godišnjim proticajem od 1.210 m3/s. Godišnja prosečna proizvodnja električne energije je 18.990 GWh. Napravićemo poređenje brojeva, da bi se stekla potpunija slika o količini proizvedene električne energije koju proizvede pribranska hidroelektrana. Ukupan hidroenergestki potencijal svih reka Srbije je 27.200 GWh/god. Rekordna proizvodnja termoelektrane TENT A zabeležena je 2011. godine sa proizvedenih 11.058 GWh a TENT B 8.658 GWh, Djerdap je imao proizvodnju od 8.612 GWh 2010. godine. Ukupna proizvodnja električne energije Srbije 2016. godine je bila 36.462 GWh. Jasno je, da je potrebno dve ovakve brane da se podmire potrebe svih stanovnika Srbije.

Ako uzmemo u obzir priložene podatke, nedvosmisleno se stvara slika veličine ove građevine prema svim parametrima. Na reci Lancang, osim brane Xiaowan, izgrađeno je ukupno 14 brana od kojih kod 3 brane visina premašuje 200 m.

ZAKLJUČAK

Republika Srbija proizvodi oko 36.000 GWh električne elergije godišnje od čega se 70% proizvede pomoću termoelektrana i 30% pomoću hidroelektrana. Godine 2016. Srbija je proizvela skromnih 11.356 GWh od  hidroelektrana, ako se uzme ukupni hidrološki potencijal Srbije, od pomenutih 27.200 GWh godišnje dobija se jedva 42% iškorišćenog potencijala. Američka EIA (Energy Information Administration) je dala procenu LCOE (Levelized cost of electricity) za izgradnju hidroelektrane potrebno je 39.1 USD/MWh, na drugom mestu solarni paneli sa 45.7 USD/MWh, vetro turbine od 49,8 USD/MWh. Na poslednjem mestu su termoelektrane sa prosečnih 100 USD/MWh. Iz iznetih podataka može se zaključiti da je, na duži period, mnogo racionalnije koristiti obnovljiv izvor energije i ne samo po životnu sredinu već i po višestrukim benefitima koje daje jedna brana, kao što su:

  • regulacije poplavnog i sušnog perioda,
  • vodosnabdevanja,
  • proizvodnju električne energije,
  • rekreaciju…

Put kojim se treba krenuti i više nego jasan, samo je pitanje kojim koracima će se doći do željenog cilja.

Aerodrom Daxing – zmaj sa šest glava

Kina je zemlja superlativa. Najmnogoljudnija država, najbrže rastuća ekonomija, budući globalni tehnološki predvodnik… U Kini je zbog želje za priznanjem, nadmoći, mnogo toga veliko, ogromno, prenaglašeno. U poslednjih 20-ak godina, broj nestandardno velikih, pomalo razmetljivih ali izuzetno složenih graditeljskih poduhvata se uvećava nestvarnom brzinom. Upravo je aerodrom Daxing poslednji u nizu kolosalnih, megaprojekata izvedenih na tlu ove zadivljujuće zemlje.

Međunarodni aerodrom Daxing predstavlja najveći monovolumenski aerodromski terminal na svetu sa površinom od 780.000 m2. Pored svoje osnovne namene, prihvata i obrade aviona, ljudi i dobara u avio saobraćaju, u ovom objektu su smeštena regionalna čvorišta drumskog i železničkog saobraćaja. Inicijativa za izgradnju drugog aerodorma u Pekingu je nastala 2008. godine, verovatno podstaknuta analizama porasta broja putnika što na domaćim, što na međunarodnim letovima, čemu je organizacija Olimpijskih igara dodatno doprinela. Već tada je Pekinški glavni aerodrom gotovo dostigao svoj maksimalni projektovani kapacitet. Veliki skok u broju međunarodnih putovanja koja su ostvarili građani Kine je posledica velikog ekonomskog uzleta kineske ekonomije sa kraja 20. veka. Za vreme trajanja Maove politike zatvorenih granica, građanima Kine je izdato samo 210.000 pasoša. Poređenja radi, pasoš danas poseduje oko 180 miliona Kineza. Turističke grupe iz Kine posećuju 160 zemalja širom sveta dok oko 660.000 Kineza se školuje u inostranstvu.

Pekinški Glavni međunarodni aerodrom je drugi najprometniji na svetu, posle aerodroma Hartsfield-Jackson u Atlanti. Upravo njega bi aerodrom Daxing dostizanjem svog punog potencijala trebao da prevaziđe kao međunarodni aerodrom sa najvećim kapacitetom putnika. Ipak, i ta titula bi verovatno bila privremenog karaktera jer bi, prema svim procenama, glavni međunarodni aerodrom u Istanbulu, nakon svih proširenja, trebao da postane aerodrom sa ubedljivo najvećim protokom putnika. Iako je odavno jasno da u Kini mora doći do korenite reforme sistema upravljanja vazdušnim prostorom jer će uskoro zbog nezadovoljenja potreba ovog rastućeg tržišta posledice biti dramatične.

Kinu karakteriše ogroman broj specifičnosti a jedna od njih je i sistem upravljanja i korišćenja vazdušnog prostora. Vojska Narodne Republike Kine u potpunosti kontroliše pripadajući vazdušni prostor. Sa civilnom avijacijom nevoljno deli 20% tog prostora, zadržavajući preostalih 80% isključivo za svoje potrebe. Pri tom, Vojska zahteva od većine avioprevoznika prethodno usklađivanje planova letenja zarad dobijanja odobrenja. Takođe, Vojska neretko zatvara delove vazdušnog prostora zarad svojih potreba, odlažući brojne civilne letove i izazivajući gnev putnika. Tako su aerodromi u Šangaju i Pekingu među najgorim međunarodnim aerodromima po tačnosti vremena poletanja sa 28% i 18% letova koji su poleteli na vreme. Ipak, takvo ponašanje Vojska pravda prioritetom nacionalnih interesa nad komercijalnim dobitima avio prevoznika.

Izgradnja novog aerodroma označava novi zaplet u borbi za putnike i prevlast u vazduhu tri najveća domaća avioprevoznika: AirChina, China Eastern i China Southern. Tradicionalno, Peking se smatra bazom AirChina-e, Šangaj – China Eastern i Gvangžu – China Southern avio kompanije. Uzevši to u obzir, postojeća ravnoteža će biti blago narušena jer će na novom aerodromu, većinu slotova dobiti upravo „zapostavljeni“ avioprevoznici sa juga i istoka Kine. Postojeći, Bejing Capital International Airport je na ivici svojih kapaciteta od 96 miliona putnika na godišnjem nivou te je izgradnja dodatnog aerodroma koji bi opsluživao glavni grad više nego opravdana. Prema nekim procenama, nakon puštanja u rad novog aerodroma u Daksingu, projektovanog kapaciteta 100 miliona putnika, ova dva transportna čvorišta će opsluživati skoro 200 miliona putnika. Takođe, iako postoji veliki broj gradova sa dva ili više aerodroma, ovo je prvi put u istoriji da jedan grad poseduje dva aerodroma jednako velike razmere. Za to je, dobrim delom, zaslužno i rukovodstvo zemlje, koje je aviokompanijama uskratilo slobodu odabira aerodroma domaćina već im ih je nametnula. Procenjena vrednost investicije se dosta dugo kretala oko 11 milijardi dolara ali kada je objekat završen i pušten u rad, svođenjem računa se došlo do iznosa od 17 milijardi dolara samo na izgradnji terminala dok su ukupni troškovi izgradnje novog aerodroma procenjeni na 63 milijarde dolara. Nekoliko dana uoči proslave 70-ogodišnjice postojanja Narodne Republike Kine, aerodrom Daxing je pušten u rad. Već sledećeg dana, 26. septembra 2019.godine sleteli su prvi avioni na komercijalnim linijama, čime je aerodrom Daxing započeo svoju eksploataciju.

Tokom 2011. godine, kada je postalo jasno da se preduzimaju konkretni koraci u pogledu planiranja novog aerodroma pojavile su se prve procene o njegovoj veličini i kapacitetu. Konkretni podaci, kao i nacrti, čuvani su u tajnosti sve do završetka pregovora. Krajem decembra 2014. godine izdata je dozvola za gradnju i radovi na izgradnji aerodroma Daxing su počeli. Masterplan kompleksa aerodroma je izradila holandska kompanija NACO, jedna od najpoznatijih svetskih konsultantskih kuća u pogledu razvoja aerodroma. Sam terminal je autorsko delo arhitektonskog biroa pokojne Zahe Hadid, osmišljeno uz pomoć planera ADPI i Pekinškog arhitektonskog instituta kao lokalnog partnera. Kompanija Arup je angažovana na projektovanju protivpožarnih sistema dok je Lead 8 angažovan kao glavni projektant servisnog objekta – „šestog kraka“.

Ubrzo nakon zvaničnog predstavljanja projekta aerodroma Daixing, njegov sugestivni oblik je dobio nadimak „morska zvezda“, koji se zadržao do danas. Radijalna postavka aerodromskog terminala predstavlja višestruko povoljno projektantsko rešenje. Na taj način je omogućen direktan pristup aerodromskom terminalu i mostovima najvećem mogućem broju aviona pri čemu su obezbeđena najkraća moguća rastojanja od zona pristajanja aviona do središta terminala u kom se nalazi regionalno saobraćajno čvorište. Na taj način je ostvarena funkcionalna i operativna fleksibilnost aerodroma. Aerodrom Daxing poseduje čak 79 mesta pristajanja sa mostovima kapaciteta koji je dovoljan da opsluži bez zastoja putnike iz čak 6 punih letelica Airbus A380, trenutno najvećih, operativnih komercijalnih aviona. Na samom početku, kada je postalo jasno da će budući aerodrom biti izuzetno veliki i stoga složen i skup projekat, njegov razvoj je podeljen na nekoliko faza.

U početnoj, trenutno aktuelnoj fazi, aerodrom funkcioniše sa 4 piste, od toga 3 namenjene komercijalnim, civilnim letovima i jednom rezervisanom za Vojsku pa je trenutni kapacitet aerodroma Daxing 45 miliona putnika godišnje. U drugoj fazi, koja bi trebalo da nastupi 2025. godine, aerodrom će dobiti još dve piste i opsluživaće 72 miliona putnika. U daljoj budućnosti, prema procenama do 2040. godine, optimizacijama i proširenjem kapaciteta, aerodrom Daxing će imati 7 pista (6 za civilne i 1 za vojne letove) i biće sposoban da opsluži 100 miliona putnika i 4 miliona tona tereta na godišnjem nivou.

Novi aerodrom je smešten u okrugu Daxing, 46km južno od centra Pekinga (trga Tjenanmen), udaljen 26km od centra Langfang, 50km severoistočno od Ksiongan-a, grada iz snova predsednika Sija i 65km od postojećeg Glavnog međunarodnog aerodroma. Novi aerodrom predstavlja rezultat zadovoljenja više strateških nacionalnih i regionalnih ciljeva ali i realnih potreba najbrže rastuće regionalne ekonomije na svetu. Pre svega, međunarodni aerodrom Daxing predstavlja preko potrebno rasterećenje Glavnog gradskog aerodroma koji je već dostigao svoje projektovane kapacitete. Zatim, ovim aerodromom je formirano glavno transportno čvorište u središtu regije sa najbrže rastućom potražnjom za međunarodnim letovima a da pri tom bude potpuno integrisano u rastuću nacionalnu saobraćajnu mrežu. Istovremeno, međunarodni aerodrom Daxing opslužuje Peking sa širom regijom i provincije Tianđin i Hebei.

Organizacija terminala, iako se na prvi pogled tako nešto teško može zaključiti, u velikoj meri predstavlja spoj lokalne graditeljske tradicije i racionalnih, savremenih graditeljskih rešenja. Radijalna postavka objekta istovremeno poštuje lokalni kontekst i tradiciju organizovanja sadržaja oko glavnog, centralnog prostora koji služi kao mesto okupljanja i u ovom slučaju omogućava direktno opsluživanje najvećeg mogućeg broja aviona i putnika. Slojeviti centralni pristupni hol predstavlja fokusnu tačku objekta i mesto sa kog prostor teče prema kracima i zonama pristajanja aviona. Moćna krovna konstrukcija se oslanja na 8 ogromnih čeličnih grupacija – stubova C-oblika, koji prodiru kroz sve nivoe i sežu sve do tla kako bi svojim rasponom od gotovo 100m omogućili nastanak prostranih javnih celina nalik gradskim trgovima. Takođe, ovi „stubovi“ predstavljaju okvire velikih svetlarnika. Krovna konstrukcija se sastoji od 52.000 tona čelika upotrebljenog u složenim prostornim konstrukcijama koje savladavaju složenu geometriju krovnih ravni.

Pored čelika, u izvođenju terminala iskorišćeno je 1,6 miliona kubika betona. Direktan prodor sunčeve svetlosti u unutrašnjost aerodroma je obezbeđen na nekoliko različitih načina. Pre svega, velikim zastakljenim površinama fasadnih ravni te se fasada ovog mega-aerodroma može okarakterisati kao čisto staklena zid zavesa. Potom, svetlost u prostor terminala ulazi kroz više velikih kružnih svetlarnika. Takođe, treba istaći da je krov centralne zone „morske zvezde“ staklen tako da je prirodna osvetljenost aerodromskog prostora, imajući u vidu njegovu površinu, veoma dobra. Kada se govori o izvorima prirodne svetlosti u prostoru terminala, ne treba zaboraviti i diskretne linearne „šliceve“ u krovnim ravnima „krakova“. Funkcionalna podela unutar objekta terminala je izvršena prema vertikali. Nivo -2 zauzimaju perioni železničkog saobraćaja i metro.

Na nivou -1 se nalaze parking, perioni železničkog saobraćaja i punktovi za brzo prijavljivanje na letove u domaćem avio saobraćaju. Nivo 1 je namenjen međunarodnim dolascima i tu su smešteni svi inspekcijski kapaciteti aerodroma (carina, karantin, imigraciona kontrola) i preuzimanje prtljaga. Nivo 2 je rezervisan za domaći avio saobraćaj jer se tu nalaze sadržaji koji prate i dolazni i odlazni saobraćaj pa su tu smešteni i čekaonica i preuzimanje prtljaga. Nivo 3 se može smatrati mešovitim jer se na njemu nalaze sadržaji koji prate i domaće i međunarodne odlazne letove (čekaonice, prijavljivanje, bezbednosne provere, prodavnice…) Nivo 4 je namenjen prijavljivanju na domaće i međunarodne letove kao i smeštaju svih pratećih bezbednosnih sadržaja (carina, karantin, imigraciono…). Poslednji, nivo 5 je namenjen komercijalnim sadržajima.

Kako bi se postigli željeni rezultati u pogledu brzine i količine protoka putnika, na aerodromu su primenjena neka od trenutno najsavremenijih bezbednosnih rešenja. Tako npr. širom terminala je postavljeno preko 400 punktova za samostalno prijavljivanje na letove koji štede vreme ali i količinu osoblja potrebnu za ovu proceduru. Takođe, u upotrebi je preko 30 najnaprednijih sistema provere putnika koji na osnovu prepoznavanja lica za samo nekoliko sekundi prikupe podatke o putniku, njegovoj temperaturi, radioaktivnosti…Sistem preuzimanja prtljaga je unapređen i pomoću mobilne aplikacije moguće je pratiti njegovo kretanje što za cilj ima smanjenje gubljenja istog. Na severnoj strani terminala nalazi se servisni objekat u kom su smešteni poslovni prostori i hotel a unutar samog terminala mogu se, pored 300ak prodavnica, pronaći i obdanište, hotel za kućne ljubimce, izloženi prostori, posebni prostori namenjeni invalidima… Pet „krakova“ namenjenih pristajanju aviona se spajaju u velelepnom centralnom holu, gde su smešteni svi sadržaji i usluge namenjene putnicima, na dovoljno kratkoj razdaljini da korišćenje bilo kakvih internih vozila nije potrebno. Za eventualni transfer sa dva međusobno najudaljenija pristana dovoljno je manje od 15 minuta hoda što se u objektu ove površina može smatrati idealnim.

Objekat te površine i volumena bez sumnje svojom eksploatacijom ostavlja veliki trag na svoju okolinu. Stoga, projektanti su vodili računa o aspektu održivosti jednog ovakvog, monumentalnog objekta. Zahvaljujući ogromnoj površini, uz pomoć panela i fotovoltaičkih instalacija, aerodrom Daxing postaje postrojenje sposobno za proizvodnju električne energije kapaciteta 10 MW. Aerodrom koristi i najnapredniju opremu za optimizaciju toplotnih gubitaka kao i sisteme za prikupljanje, obradu i korišćenje kišnice i otpadnih voda kako bi se sprečilo isušivanje ili plavljenje okoline u zavisnosti od godišnjeg doba. Iako se mase međuspratnih tavanica i krova elegantno uvijaju i čine da se sve površine prelivaju iz jedne u drugu, teško je oteti se utisku nevažnosti i bespomoćnosti u jednom tolikom, sagledivom prostoru. Prorezi u krovnoj ravni i ogromni rasponi konstrukcije čije se dodirne tačke sa podlogom gotovo i ne primećuju, čine doživljaj unutrašnjeg prostora aerodroma Daxing neponovljivim, gotovo levitirajućim isustvom. Kada inženjerska domišljatost i umetnčka kreativnost naiđu na plodno tlo ambicije i potrebe, rezultat može biti samo neponovljivo, jedinstveno rešenje.

Rekonstrukcija zgrade SANU

Zgrada Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU) u Knez Mihajlovoj ulici, nakon 100 godina od izgradnje, dobiće novi izgled. Nakon uspešno sprovedenog internacionalnog predkvalifikacionog, a potom i kvalifikacionog konkursnog i tenderskog procesa, predmetni posao izrade kompletne investiciono-tehničke dokumentacije koja se odnosi na rekonstrukciju i dogradnju Palate SANU, poveren je konzorcijumu domaćih kompanija koji čine BUREAU CUBE PARTNERS i AG INSTITUT.

U planu je kompletna obnova palate SANU ukupne površine od oko 18.000 kvm, koja pored potpune rekonstrukcije fasadnih platana i sklopova, te pripadajućih elemenata dekorativne secesijske i neobarokne arhitektonske plastike kao delova kako eksterijerskih tako i enterijerskih sklopova, dodatno uključuje i izuzetno izazovnu i kompleksnu, kako projektantsku tako i graditeljsku intervenciju.

Naime, autori Idejnog rešenja rekonstrukcije i dogradnje palate SANU, arhitekte Miodrag Mirković, Milan Rašković i Milan Lojanica su trenutno prilično nefunkcionalan i eksploataciono neupotrebljiv, oblikovno nepotpun i sveukupno devastiran atrijumski/dvorišni deo palate SANU, idejnim arhitektonskim rešenjem potpuno funkcionalno i oblikovno reorganizovali, projektujući na njegovoj poziciji centralnu multifunkcionalnu, prevashodno koncertnu dvoranu, auditorijumskih kapaciteta za 350 posetilaca, sa centralnim dvoetažnim holsko/galerijskim pročeljem, kao novim predvorjem ovog reprezentativnog zdanja.

Uz ponovno ostvarivanje autentičnih, izvorno pretpostavljenih, a sada reafirmisanih upravljenih pešačkih tokova, projektovanim predvorjem kao prostorno dominantnim delom palate SANU dodatno je naglašeno raskršće horizontalnih i vertikalnih usmerenih komunikacionih tokova unutar samog objekta, čime je kroz arhitektoničnu slojevitost, pored upriličenog omaža Andri Stevanoviću reafirmacijom izvorno projektovanog komunikacionog motiva, dodatno aktuelizovana i prostorna prohodnost kojom se preko kontaktnih zona centralnog predvorja,  jednovremeno ostvaruju prostorne i programske, kako horizontalne tako i vertikalne veze, sa najznačajnijim delovima palate, Galerijom likovne i muzičke umetnosti SANU, Galerijom nauke i tehnike i parternim a potom i galerijskim, visokoparternim delom, novoprojektovane koncertne dvorane.

Arhitekte Rašković, Mirković i Lojanica su predloženim arhitektonskim rešenjem rekonstrukcije i dogradnje Palate SANU, pored kvalitativnih eksploatacionih, tehnoloških, funkcionalnih i oblikovnih prostornih unapređenja, realizovanih u okviru Galerije likovne i muzičke umetnosti SANU i Galerije nauke i tehnike SANU, kako u kontekstu njihovih prezentacionih i izložbenih delova, tako i u domenu formiranja celovitih prostornih sadržaja namenjenih prikupljanju, selekciji, valorizaciji, razvrstavanju i deponovanju dela, dodatno posvetili posebnu pažnju funkcionalnoj i tehničko-tehnološkoj reorganizacija ključnih funkcionalnih celina akademije počev od Biblioteke i Arhiva SANU, Svečanih sala i Spomen prostora i celina, Instituta i Odeljenja SANU, Izdavačke delatnosti i Kabineta, do Ateljea i Centra za umetničku edukaciju.

Završetak celokupne investiciono-tehničke dokumentacije planiran je tokom marta 2021., kada se očekuje i građevinska dozvola. U skladu sa tim, pretpostavlja se da bi radovi mogli početi tokom 2021., a do 2024. moguće ih je i kompletno završiti, čime bi se otvaranje rekonstruisanog objekta upriličilo upravo u godini u kojoj se obeležava jubilarna 100-godišnjica izgradnje palate SANU, navode iz arhitektonskog biroa ,,Bureau Cube Partners“ za našu stranicu.


Share

Tornikova energana

Očuvanje životne sredine podrazumeva i racionalnu potrošnju električne energije, što je naročito važno kada je u pitanju veliki potrošač – hotel sa velikim smeštajnim kapacitetima i sadržajima kao što su spa centar i bazen. Cilj projekta je instalacija koja hotelu omogućava jeftino grajanje i hlađenje korišćenjem obnovljivih izvora energije. Ugradnjom instalacija za preradu otpadnih voda u hotelski objekat „Tornik” na Zlatiboru, upravo se to i uspelo jer se ne koriste fosilna goriva i ne zagađuje vazduh, a dobijen je sistem koji efiasno greje i hladi čitav hotel. To je postignuto primenom toplotne pumpe voda-voda koja obezbeđuje efikasno korišćenje energije koju pruža toplota otpadne sanitarne vode.


IDEJNO REŠENJE

Idejnim rešenjem je obrađena instalacija i dimenzionisana oprema za pripremu sanitarne vode i centralno grejanje toplotnim pumpama koje koriste energiju otpadne sanitarne vode, a sa druge strane paralelno je obezbeđeno i hlađenje instalacije klimatizacije. Ovakva instalacija, pored toga što drastično smanjuje troškove grejanja i hlađenja, ne zavisi od poskupljenja fosilnih goriva. Ona omogućava tih i bešuman rad, ne zahteva izgradnju rezervoara za gorivo, dimnjaka i priključka za gas, pa samim tim nema ni troškova za loženje, čišćenje dimnjaka i kotlova. Takođe, ne zagađuje životnu sredinu štetnim isparenjima.

Grejanje vode se vrši u rezervoaru tople vode u kome je raspon temperature od 45C°do 500C° i ona se koristi za instalaciju grejanja sanitarne vode u bojlerima i instalaciju centralnog grejanja.

Grejanje obezbeđuju dve toplotne pumpe ukupnog grejnog kapaciteta 520 kW i paralelno, ukupnog rashladnog kapaciteta od 420 kW za režim 12/70C, uz absorbovanu električnu snagu od 120kW.

Ovakvim grejnim kapacitetom obezbeđeno je 100% energije za zagrevanje sanitarne vode tokom cele godine i mogućnost centralnog grejanja objekta u prelaznom periodu, kao i 100% energije potrebne za hlađenje u instalaciji klimatizacije.

 

SISTEM ENERGANE

Energana se sastoji od:

  • Dve toplotne pumpe voda-voda sa ugrađenim desuperheator uređajem za zagrevanje sanitarne vode;
  • Sekundarne instalacije toplotne pumpe – topla strana;
  • Primarne instalacije toplotne pumpe – hladna strana;
  • Automatike, armature, elektronike, sondi, davača i dr.

 

SEKUNDARNA INSTALACIJA

Sekundarna instalacija toplotne pumpe tj. grejna instalacija sadrži rezervoar (buffer-a) adekvatnog kapaciteta, neophodnog radi stabilnosti rada instalacije. Rezervoar može biti spona sa kotlarnicom – energanom koja je rezervno napajanje u slučaju zastoja toplotne pumpe ili primarne instalacije. Rad toplotne pumpe, odnosno grejni kapacitet je automatski
i zavistan je od toplotnog konzuma. S druge strane, ukoliko se kotlarnica uključi u sistem zagrevanja, može se obezbediti njen samostalni ili paralelni rad sa toplotnom pumpom. U ovom slučaju je neophodno automatsko upravljanje koje će obezbediti zaštitu toplotne pumpe od visokih temperatura.

Sastavni deo ovog sistema je i cirkulaciona pumpa koja obezbeđuje cirkulaciju vode kroz kondenzator. Desuprheatori su sastavni delovi toplotnih pumpi koji absorbuju energiju pregrejane pare freona i mogu da obezbede temperaturu vode od 700C°. Ukupna snaga koju mogu da obezbede desuperheatori je cca 120 kW kada toplotne pumpe rade sa 100% kapaciteta.

Bojleri za sanitarnu vodu opremljeni su adekvatnim grejnim površinama i zagrevaju se preko rezervoara tople vode i posebnom instalacijom iz desuperheatora.

 

PRIMARNA INSTALACIJA

Primarna instalacija toplotne pumpe sadrži sabirni betonski bazen za otpadne vode hotela zapremine 200 – 250 m³. Bazen je toplotno izolovan, pokriven i opremljen adekvatnom ventilacijom za odvođenje eventualnih produkata fermentacije. Prelivna cev odvodi otpadnu vodu sa dna bazena, gde je voda najhladnija. Preliv se odrađuje tako da se održava konstantni nivo vode u bazenu koji ne treba da bude zavistan od nestacionarnog priliva.

Toplotni cevni izmenjivač (shell and tube) se koristi kao međuizmenjivač toplotne pumpe. Izmenjivač toplote radi po principu voda–voda gde prljava vode prolazi kroz cevi, a voda primarne instalacije toplotne pumpe ide oko cevi. Konstrukcija izmenjivača je takva da, u slučaju zaprljanja i zapušenja, omogućuje lako čišćenje bez demontaže i uticaja na  primarnu instalaciju. Cevi izmenjivača su prave i omogućuju nesmetan prolaz eventualnih nečistoća. Isparivač toplotne pumpe: 15% glikol – freon, koji koristi energiju otpadne vode.

Zatvoreni cirkulacioni krug između cevnog izmenjivača – isparivača obezbeđuje cirkulaciona pumpa koja može imati konstantni protok, kao standardna pumpa, ili promenljivi protok koji je u funkciji temperature, kao frekventni regulator. Potencijalni problem može da se desi u situacijama kada postoji zahtev instalacije klimatizacije za hlađenjem, a bojleri za sanitarnu vodu su zagrejani na maksimalnu temperaturu, odnosno kada toplotna pumpa nema potrošača energije. Za ovakav režim može se razmišljati o uključivanju dodatnog potrošača kao što su: bazeni za kupanje i dr. Cirkulaciona pumpa instalacije klimatizacije obezbeđuje protok vode kroz isparivač.

 

AUTOMATIKA I ARMATURA

Automatika i armatura za obezbeđivanje automatskog rada energane podrazumevjua trokrake skretne ventile na primarnoj i sekundarnoj strani toplotne pumpe i oni služe kao izvršni organi kojim se omogućuje automatsko korišćenje instalacije. Automatsko upravljanje obezbeđuje programski logički regulator – PLC koji uzima u obzir parametre otpadne vode, sve zahteve za grejanjem sekundarne instalacije, potrebe za hlađenjem u instalaciji klimatizacije i dodatne zahteve. PLC uređaj je deo centralnog monitoringa kojim mogu da se prate svi parametri rada energane. On kontroliše rad toplotnih pumpi, bira izvor energije (bazen otpadne vode ili instalacija klimatizacije), bira toplotni konzum (zagrevanje rezervoara ili otpadne vode u bazenu) i upravlja armaturom hidraulične instalacije.

 

DOBROBITI

Instalacijom sa toplotnim pumpama koje za pogon koriste energiju otpadne sanitarne vode, koja ima mogućnost istovremenog grejanja i hlađenja, obezbeđuje se ušteda energije od najmanje 4,3 puta u zimskom periodu, kada nema potrebe za hlađenjem, odnosno od više od 5 puta prosečno za grejnu sezonu.

U letnjem periodu, kada je potrebno hlađenje u instalaciji klimatizacije, a neophodna je i energija za zagrevanje sanitarne vode i SPA centra, dobijena rashladna energija je potpuno besplatna.

U ovim režimima ušteda energije može biti viša od 7,5 puta, odnosno prosečno više od 9 puta u odnosu na standardnu kotlarnicu i klasičan rashladni agregat.

 

ZAKLJUČAK

S obzirom na to da je objektu kao što je hotel Tornik neophodno hlađenje u instalaciji klimatizacije, nemoguće je da se izbegne investicija u rashladne agregate i adekvatnu energanu, uz pretpostavku da hotel već ima obezbeđeno grejanje iz kotlarnice ili daljinsko grejanje.

Toplotne pumpe za otpadnu sanitarnu vodu rade po sistemu voda-voda i imaju isti rashladni kapacitet kao rashladni agregati, a jeftinije su njih, plus im je kotlarnica identična. Iz toga se izvodi zaključak da ovakva instalacija neće povećati investicione troškove.

Prosečna godišnja potrošnja energije ovakvom instalacijom manja je za skoro 8 puta, kada se uzmu u obzir efikasnost kotlarnice, kvalitet goriva, pogon rashladnog agregata u nepovoljnim uslovima i sl. Kako je učešće energije u kalkulaciji troškova hotela između 50%-70%, ovakve uštede mogu da obezbede brzu otplatu investicije, dodatni kapital, a sve to bez zagađenja životne sredine.

Materijal obezbedio autor projekta
Tekst prilagodila Hristina Antić


Share

Stambeno poslovni objekat A Blok

FunderMax raspolaže sa dve vrste Exterior panela i to:

  • Ø Compact F qulaity koji je B S2 d0 klase negorivosti
  • Ø m.look koji je A2 S1 d0 klase negorivosti,

Oba materiajala mogu doći u skoro svim dekorima iz FunderMax Exterior kolekcije. Odličan primer za to je upravo A Blok, gde je u prve dve faze primenjen Compact Exterior, u trećoj, a ove godine i četvrtoj fazi biće apliciran m.look kao A2 klasa u istom dekoru kao Compact koji je B klase negorivosti.

ARHITEKTONSKI KONCEPT

Prostornu kompoziciju objekta formiraju tri zasebne celine – šest lamela sa oznakom B koje čine jedan trakt i dve slobodnostojeće lamele sa oznakama C I D. U celoj grupaciji postoji ukupno 8 komunikacijskih jezgara, odnosno osam zasebnih ulaza sa vertikalnim komunikacijama. Osnovna namena objekta je stanovanje. Odnos stanovanja i poslovanja je cca 95:5%. Stanovi su, zavisno od lamela, locirani od prizemlja do sedmog-povučenog sprata.

Lamele sa oznakom B su različite spratnosti: polovina je spratnosti P+5+2Ps, a druga polovina je spratnosti P+6+Ps. U prvoj grupi, raspodela po spratovima je sledeća: u prizemlju su lokali, na tipskim spratovima ima po tri stana, dok su na povučenim etažama po dva stana. Raspodela po spratovima u drugoj grupi je sledeća: prizemlje ima lokale koji gledaju na interne saobraćajnicama i po četiri stana koji su orjentisani ka unutrašnjem dvorištu, tipski sprat ima osam stanova, a povučena su tri stana. Lamele C I D su spratnosti P+5+Ps, a raspodela po spratovima je: prizemlje ima tri stana i tri lokala, tipski prat ima šest stanova, a povučeni četiri stana.

Prizemlje je predviđeno za 27 lokala i 18 stanova.

Podzemna etaža objekta predviđena je kao garaža i namenjena je za tehničke prostorije – za smeštaj termotehničkih i drugih instalacija. Funkcionalno i konstruktivno pripada stambeno poslovnom objektu. Funkcionalna veza sa glavnim objektom ostvarena je u zonama komunikacijskih jezgara. Garaža je kapaciteta 246 garažnih mesta za putnička vozila, što sa 96 parking mesta na nivou prizemlja omogućuje parkiranje 342 vozila ili 1,1 vozila po stanu (296 stanova= 326pm) i 1,0 parking mesto na 66m² prodajnog prostora. Projektovano je ukupno 17 parking mesta za invalide, što je 5% od ukupnog broja parking mesta.

Parterno uredjenje dvorišta je u skladu sa namenom objekta i protivpožarnim zahtevima. Manji i srednji stanovi (jednosobni, dvosobni i dvoiposobni) su uglavnom orjentisani na jednu stranu, a veći (trosobni I veći) na dve ili tri strane.

FASADA – DETALJI

Fasadni zidovi objekta su višeslojni: giter blok 20 ili betonsko platno 20cm, sa termoizolacijom 12cm od kamene vune sa pp uslovima. Završna obrada i ulične i dvorišne fasade: spoljne površine pojedinih zidova su obložene opekarskim flisnama ili Fundermax pločama (ploče fundermax imaju klasu gorivosti B1). Ostali fasadni zidovi su bojeni, akrilnom bojom preko rabic maltera. Fasadni zidovi prizemlja i zidovi vetrobrana se oblažu opekarskim flisetama. Delovi fasada povučenog sprata u nekim lamelama sa oznakom B su zid zavesa, segmentna podela, sa elementima za zasenčenje.

 

Detalj zid zavese u prizemlju

 

Detalj punog panela u prizemlju


Share

Kompleks čeone naplatne stanice Bubanj Potok

TEHNIČKI OPISI

1 ARHITEKTONSKI PROJEKAT

1/1 – UPRAVNI OBJEKAT NAPLATE PUTARINE, NADSTREŠNICA, TRANSPORTNA SREDSTVA

DISPOZICIJA

Objekat naplate putarine je namenjen za smeštaj ljudstva i opreme za poslove naplate putarine na autoputu. Funkcionalno objekat je organizovan tako da zadovolji traženu namenu. Objekat je predviđen na pasareli iznad saobraćajnih traka i kabina. Konstrukcija objekta je izvedena od čelika sa fasadnom oblogom od termoizolovanih panela. Objekat je adekvatno hidro i termo izolovan. Predviđena je pešačka pasarela celom dužinom naplate tj. u dužini nadstrešnice kao pešačka komunikacija između objekata, a kao vertikalna komunikacija sa kabinama i ostrvima predviđena su čelična stepeništa ukupno 4. Uz putnički parking za zaposlene, a na početku zone naplate, predviđen je putnički lift za zaposlene kao vertikalno transportno sredstvo do pešačke pasarele. Duž pešačke komunikacije na pasareli predviđena je pokretna traka za transport kabastog/kancelarijskog/ materijala do magacinskog prostora.

Objekat nadstrešnice štiti korisnike, osoblje, opremu i naplatne kabine od vremenskih uticaja Na središnjem delu objekta iznad konstrukcije nadstrešnice predviđen je kacelarijski prostor smešten u tri kubusa, od čega su dva dužine 24,40 m, a središnji 42,40m i širine 11m. Sva tri kubusa su povezana veznim hodnicima dim. 2.7 x 4.9 m. Minimalna čista visina između kote asfalta i donje ivice konstrukcije nadstrešnice je 4.8 m.

FUKCIONALNA ORGANIZACIJA

  • Upravni objekat naplate putarine

Bruto površina upravnog objekta naplate putarine je 1.029,65 m2 i sastoji se od tri bloka:

1. Odeljenje za operativnu naplatu putarine,
2. Odeljenje za nadzor naplate putarine,
3. Odeljenje za zajedničke poslove Sektora.

Gabariti objekta: (2 x 24,40 x 11)+(42,40 x 11)+ (2 x 2.7 x 4.9)
Spratnost objekta: P+1;
Visina objekta: 14.56 m od kote najvišeg dela asfalta;
Neto površina: 907,65m²;
Bruto površina: 1029,65 m²;

  • Nadstrešnica i pasarela

Nadstrešnica pokriva naplatne kabine, saobraćajna ostrva i saobraćajne trake oko kabina.

Gabariti nadstrešnice: 119,30 x 20.04 m;
Visina nadstrešnice: najniži pojas konstrukcije 4.80 m od gornje kote najvišeg kolovoza;
Bruto površina: 2.390.77 m²;

Dimenzije nadstrešnice su 119,30 x 20.04 m. Minimalna čista visina nadstrešnice je 4.80 m, što zadovoljava prolaz svih vozila.

  • Krov objekta:

Krovni vatrootporni termoizolovani sendvič panel debljine 60 mm, obostrano pocinkovani plastificirani lim 0.5/0.5mm boja RAL 9002

  • Fasadni zid objekta:

– Fasadni vatrootporni, termoizolovani sendvič panel debljine 100 mm, obostrano pocinkovani plastificirani lim 0.5/0.5 mm
– paropropusna i vodonepropusna folija LDS 0.04
– parna brana PE folija
– protivpožarne gips karton ploče (2 x 1,5 cm)

Gips-karton ploče se postavljaju sa podkonstrukcijom 3 cm kako bi se obezbedio potreban prostor za sprovođenje instalacija.
Stepen otpornosti prema požaru F 60 min.

  • Pregradni zid objekta:

– gips karton ploče na podkonstrukciji (1 x 1,25 cm)
– staklena mineralna vuna 7.5 cm
– gips karton ploče na podkonstrukciji (1 x 1,25 cm)

  • Pod objekta:

– keramičke pločice ili laminat (u zavisnosti od prostorije)
– cementni estrih 6 cm
– parna brana PE folija
– termoizolacija stirodur 18 cm
– hidroizolacija
– armirani beton maks. 15 cm
– TR lim 85-300-0.8

  • Spoljašnja i unutrašnja stolarija:

Unutrašnja vrata su od drvene stolarije, a spoljašnji prozori i ulazna vrata su urađeni od aluminijumske bravarije.

  • Krovni pokrivač nadstrešnice i pasarele

Krovni pokrivač je TR lim 85-300-0.8, bočna obloga je fabrički bojenim trapeznim limom TR 35/200/0,6. Nagib krova je 5°, a krovne ravni su u padu od sredine ka bočnim segmentima. Iznad linije krajnjih stubova izveden je horizontalni oluk, koji preko vertikalnog oluka, postavljenog uz stubove nadstrešnice, odvodi atmosfersku vodu sa krova. Unutrašnja vrata u hodnicima su aluminijumska, zastakljena termopan staklom. Ostala unutrašnja vrata su drvena, od medijapana, puna ili zastakljena u zavisnosti od namene prostorije. Prozori su od termoizolovanih plastificiranih poboljšanih al.profila, sa termo-niskoemisionim troslojnim staklom, punjenim argonom. Fasadna bravarija je predviđena kao aluminijumska.

  • Izolacija:

Objekat je pravilno hidro i termo izolovan. Horizontalnim slojem hidroizolacije obuhvaćena je celokupna ploča prizemlja. Predviđen je sloj hidroizolacije ispod završnog sloja poda u mokrim čvorovima i preko podne ploče kancelarijskog dela. Svi podovi grejanog dela prizemlja izolovani su u cilju termo i zvučne izolacije slojem ekstrudiranog polistirena (319 kPa) debljine 18cm, a u svemu prema termodinamičkom proračunu. Vertikalna termoizolacija fasadnih panela je od sloja mineralne vune.

  • Unutrašnja obrada:

Zidovi su gletovani glet masom u jednom ili dva sloja ukupne debljine 2-3mm i bojeni posnom bojom. U sanitarnim prostorijama i čajnim kuhinjama zidovi su obloženi keramičkim pločicama. Visina oblaganja keramike u sanitarnim čvorovima je 3,0m, a u kuhinjama 1,60m. Komunikacije su obložene granitnom keramikom. U sanitarnim čvorovima postavljena je keramika, a u kancelarijskom delu tarket parket. U svim prostorijama grejanog dela predviđeno je postavljanje spuštenog plafona od gipskartonskih ploča sa metalnom podkonstrukcijom i slojem mineralne vune debljine 14cm u obostranoj PE foliji.

  • Spoljašnja obrada:

Fasada objekta je od sendič panela u kombinaciji tri nijanse sive boje Svi kalkanski delovi, nadzidci, kao i spojevi krovnih ravni, opšiveni su ravnim plast. poc. čeličnim limom.

1/2 – KABINA, NALETNI STUB, RAMPE, INSTALACIONI KANAL I ENERGETSKI BLOK
  • Kabina

Gabariti objekta: 3,20 x 1,60 x 3,25 m (od kote ostrva);
Spratnost objekta: P;
Bruto površina: 5,12 m²;
Neto površina: 3,36 m²;
Broj kabina: 15 kom;

Na 15 ostrva postavljaju se naplatne kabine po sistemu montažno demontažnih objekata.Postoje dva tipa kabina, u zavisnosti od toga da li je ostrvo na koje se postavlja kabina reverzibilno ili ne, ali su gabariti oba tipa kabina isti. Spoljne dimenzije kabine su 3,20 x 1,20 x 3,25 m. Ispod naplatne kabine predviđena je šahta za smeštaj instalacija. Šahta za instalacije je ispod cele površine kabine, a njena unutrašnja mera je 130 x 290 x180 cm.

  • Instalacioni kanal

Poprečno u odnosu na državni put, u osovini naplatne stanice predviđen je instalacioni kanal koji povezuje sva ostrva i objekat energane i lifta. Kroz instalacioni kanal se vode elektro instalacije, termomašinske instalacije i instalacije VIK.

  • Naletni stubovi

Projektovana su 22 saobraćajna ostrva dužine 47,20 m širine 1,2 m (5 kom); 1,8 m (12 kom); 2,2 m (1 kom); 2,8 m (1 kom); 3,2 m (2 kom); 4,7 m (1kom).

  • Energetski blok

Projektovan je energetski blok, kao prizeman samostojeći objekat. Gabarit objekta je 12.0 h 5.0 m. Sadrži dve prostorije za elektroopremu i kotlarnicu površine Bruto površina objekta iznosi 60.0m².

1/3 – OBJEKAT PUTNE BAZE I GARAŽE ZA MALA VOZILA, SOLANA SA PERIONICOM, GARAŽA ZA VELIKA VOZILA
  • Objekat putne baze i garaže za mala vozila

U okviru Kompleksa čeone naplatne stanice na državnom putu IA reda broj 1 (Autoput E-75) na km 605+635 i baze za održavanje puteva, na kat. parcelama u KO Vrčin, projektovan je objekat putne baze. Objekat je pravougaone osnove dimenzija 18.60+12.25/12.37 m sa ulaznim tremom ispred glavnog ulaza u kancelarijski deo. Bruto površina objekta iznosi 385.95 m², a neto površina 336.64 m². Spratnost objekta je P. Bruto građevinska površina objekta iznosi 385.95 m², a neto površina 336.64 m².

FUKCIONALNA ORGANIZACIJA

Objekat je funkcionalno organizovan tako da zadovolji traženu namenu. U objektu su organizovani sledeći sadržaji:

– upravni deo sa zasebnim ulazom, sa tri kancelarije i dva odvojena sanitarna čvora, koji je hodnikom povezan sa dnevnim boravkom, ostavom, dve spavaonice i čajnom kuhinjom;
– kotlarnica i tehnička prostorija za električne instalacije su sa posebnim ulazom;
– garaža za mala vozila sa ukupno tri garažna mesta je zaseban objekat dilatiran od upravnog objekta;
– magacin je u sklopu objekta garaža,

  • Konstrukcija i obrada

Tip objekta je zidana konstrukcija od gasbetonskih blokova debljine 30cm-spoljašnji i 25cm-unutrašnji, sa horizontalnim i vertikalnim serklažima.

Krov je na dve vode, a nagib krovnih ravni je 17%.

Podna ploča je arm.betonska na zbijenom tamponu od drobljenog agregata.

Temelji su trakasti od arm.betona na zbijenom tamponu od šljunka.

Unutrašnji pregradni zidovi su zidani YTONG blokovima debljine 25 i 12 cm, u YTONG tankoslojnom malteru, sa potrebnim horizontalnim i vertikalnim arm.bet. serklažima.

Završna obloga poda u grejanom delu objekta je tarket (tarket parket) i granitna keramika.

Termička izolacija krova je klase gorivosti A1-ne goriva. Takođe debljina izolacije mora zadovoljiti koeficijente po Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada.

Unutrašnja vrata u hodnicima su aluminijumska, zastakljena termopan dvoslojnim 6+12+6 mm staklom. Ostala unutrašnja vrata su pvc stolarija, puna ili zastakljena u zavisnosti od namene prostorije.

Prozori su od termoizolovanih plastificiranih poboljšanih al.profila, sa termo-niskoemisionim troslojnim staklom 4+12+4+9+4 mm, punjenim argonom, u svemu prema šemamama iz projekta. Fasadnu bravariju predvideti kao aluminijumsku, a sva garažna vrata su segmentna, automatska, sa pešačkim vratima na pojedinim pozicijama.

Garažna vrata su izrađena od toplopocinkovanih čeličnih panela.

  • Izolacija

Objekat je pravilno hidro i termo izolovan.

  • Unutrašnja obrada

Zidovi su malterisani tankoslojnim YTONG PLASTER malterom debljine 5-6 mm, sa gletovanjem YTONG GLET masom u jednom ili dva sloja ukupne debljine 2-3 mm i bojenjem posnom bojom. U sanitarnim prostorijama i čajnim kuhinjama zidovi su obloženi keramičkim pločicama Komunikacije su obložene granitnom keramikom. U sanitarnim čvorovima postavljena je keramika, a u kancelarijskom delu tarket. U garažama je predviđen betonski pod sa epoksidnim završnim slojem. U svim prostorijama grejanog dela predviđeno je postavljanje spuštenog plafona od gipskartonskih ploča sa metalnom podkonstrukcijom i slojem mineralne vune u obostranoj PE foliji.

  • Spoljašnja obrada

Oluci su od pocinkovanog lima. Svi kalkanski delovi, nadzidci, kao i spojevi krovnih ravni, opšiveni su ravnim plast. poc. čeličnim limom.

  • Objekat solane

Objekat je prizeman, pravougaonog oblika, gabaritnih dimenzija u osnovi 21.85/12.47 m, visina u slemenu je 6.85m iznad kote poda. Bruto građevinska površina objekta iznosi 272.47 m2, a neto površina 241.07 m2.
Tip objekta je jednobrodna hala, konstrukcija je čelična. Nagib krovnih ravni je 17%, a krovni pokrivač je trapezasti čel. lim oslonjen na rožnjače na razmaku oko 1.25-1.30 m.
Fasadna ispuna je od gasbetonskih blokova sa zastakljenim prozorima od crne bravarije, na prednjoj strani perionice su čelična rolo vrata, kao i na bočnoj strani solane.
Obimni zidovi solane su arm.betonski do visine od 4m, u sklopu sa podnom pločom su „L“ oblika, sa mogućnošću segmentnog montažnog izvođenja.

  • Garaža za velika vozila

Objekat je pravougaone osnove dimenzija 32.65/12.47 m. Bruto površina objekta iznosi 407.145 m2, a neto površina 387.58 m2.Ulazi u garaže su sa severozapadne strane.
Visina u slemenu je 6.85m iznad kote poda.
Tip objekta je jednobrodna hala, konstrukcija je čelična.
Nagib krova je 17%, a krovni pokrivač je trapezasti čel. Fasadna ispuna je od gasbetonskih blokova sa zastakljenim prozorima od crne bravarije, a na prednjoj strani su garažna čelična rolo vrata.
Podna ploča je arm.betonska na zbijenom tamponu od drobljenog agregata.
Na podovima na tlu u garažnom delu, a ispod AB ploče, predviđena je odgovarajuća hidroizolacija-membrana tipa Bentotex B-5000 sa netkanim geotekstilom (geofilc preko tampona+membrana+geofilc) debljine od 1 cm. Na mestu spoja horizontalne i vertikalne hidroizolacije izolaciju preklopiti min. 30cm.

  • Unutrašnja obrada

Zidovi su malterisani tankoslojnim YTONG PLASTER malterom debljine 5-6mm, sa gletovanjem YTONG GLET masom u jednom ili dva sloja ukupne debljine 2-3 mm i bojenjem posnom bojom.

  • Spoljašnja obrada

Oluci su od pocinkovanog lima. Svi kalkanski delovi, nadzidci, kao i spojevi krovnih ravni, opšiveni su ravnim plast. poc. čeličnim limom.

1/4 – OGRADA KOMPLEKSA NOVOPROJEKTOVANO REŠENJE

Na levoj strani čeone naplatne stanice projektovana je baza za održavanje i parking koji su ograđeni metalnom panelnom ogradom, ukupne dužine 748 m. Ograda je delom postavljena na potporni zid, dužine 115 m. U okviru ograde nalaze se tri kolske kapije i jedna pešačka kapija, dužina 11.40 + 6.40 + 6.40 + 1.80 m. Ograda je metalna panelna, ekvivalent tipa “Bastipli” iz programa ogradnih sistema “Palisada”. Svi elementi ograde su čelični, termički pocinkovani i plastificirani poliesterom. Visina metalne ograde iznosi 1.93 m, a širina panela je 2.50 m.
Na kolskim ulazima u kompleks i parking su postavljene metalne klizne kapije. Visina kapije je 200 cm. Klizač za kapiju je ugaoni profil 50/50/5 mm, ubetoniran u podlogu.
Kapija je snabdevena vođicama sa točkićima za klizanje i prihvatanje i mehanizmom za automatsko kretanje na daljinski pogon, ručkama i bravom za zaključavanje.
Svi elementi kapije su čelični, termički pocinkovani i plastificirani poliesterom. Boja kapije je siva, RAL 7035. Na pešačkom ulazu u kompleks su metalna jednokrilna vrata. Vrata su izrađena od kutijastih čeličnih HOP profila. Vrata su snabdevena šarkama, ručkama i bravom za zaključavanje.

2/1 PROJEKAT KONSTRUKCIJE

2/1.1 UPRAVNI OBJEKAT NAPLATE PUTARINE, NADSTREŠNICA, TRANSPORTNA SREDSTVA

OPIS KONSTRUKCIJE

  • Geometrija i konstruktivni sistem

Ukupna dužina objekta je približno 119.3m. Širina objekta na mestu glavnih nosećih stubova je 18m, dok je na središnjem delu objekta iznad konstrukcije nadstrešnice predviđen kacelarijski prostor smešten u tri kubusa, od čega su dva širine 24m, a središnji 42m. Minimalna čista visina između kote asfalta i donje ivice konstrukcije je 4.8m.


Objekat se u konstruktivnom smislu sastoji od tri konstrukcije A, B i V koje su iznad kote kolovoza potpuno nezavisne, dok su temelji za udvojene stubove na mestu dilatacija zajednički.

  • Konstrukcija A

Konstrukcija A je otvorena nadstrešnica koja je iznad kote asfalta nezavisna konstrukcija, a u nivou temelja u osi 5 ima zajednički temelj sa konstrukcijom B.
Ukupna dužina konstrukcije je 43.9 m, a širina 20.2 m. Glavni noseći sistem konstrukcije u oba pravca je ramovski. Ramovi se sastoje od čeličnih stubova I preseka i rešetkastih nosača. Rešetke u oba pravca su sa paralelnim pojasevima na međusobnom osnom rastojanju od 1.2 m. Pojasevi i ispuna rešetki su od kutijastih profila koji su povezani zavarivanjem. Dvostrani krovni nagib krovnih ravni koji iznosi 5° postiže se tako što su rožnjače kutijastog poprečnog preseka kratkim elementima različite visine vezane u čvorovima poprečnih rešetki. Sistem rožnjača je u upravnom pravcu međusobno povezan u svakom čvoru i na taj način se obezbeđuje krutost u krovnoj ravni.
Iznad kote krovne ravni, između osa D i C, nalazi se pasarela koja služi za prelaz ljudi iz jednog dela konstrukcije u drugi. Horizontalna stabilnost pasarela se obezbeđuje ramovima u proprečnom pravcu, a spregovima u podužnom.
Duž ose 1, između slemena i ose C nalazi se konstrukcija slična pasareli, a koja predstavlja krov iznad stepeništa kojim se sa kote asfalta stiže do glavne podužne pasarele. Ovaj deo objekta je u konstruktivnom smislu rešen na isti način kao i pasarela.

  • Konstrukcija B

Konstrukcija B se po visini u funkcionalnom smislu sastoji iz dve celine. Donji deo konstrukcije je otvorena nadstrešnica koja je u konstruktivnom smislu rešena na isti način kao i konstrukcije A i V. Iznad ovog dela konstrukcije nalaze se kubusi u kojima je smešten kancelarijski prostor.
Ukupna dužina konstrukcije je 42.4 m, a širina 42.0 m.
Konstrukcija kancelarijskih delova objekta se oslanja na iste stubove kao i konstrukcija nadstrešnice koja se nalazi ispod. Stubovi nastavljaju iznad kote nadstrešnice i na njih se u poprečnom pravcu oslanjaju po par rešetki za svaki kubus, koje sa stubovima čine dodatni ramovski sistem u poprečnom pravcu. Rešetke su konzolno prepušetne 6m kod dva bočna kubusa, odnosno 12 m obostrano kod srednjeg kubusa.
U kancelarijskim delovima konstrukcije podnu konstrukciju čini armirano betonska ploča izlivena na trapezastom čeličnom limu. Ove podne ploče nose opterećenje u jednom pravcu oslonjene na rešetkaste podne nosače na rasteru od oko 2.5 m.

  • Konstrukcija C

Konstrukcija C je otvorena nadstrešnica koja je iznad kote asfalta potpuno nezavisna konstrukcija, a u nivou temelja u osi 10 ima zajednički temelj sa konstrukcijom B.
Ukupna dužina konstrukcije je 32.2 m, a širina 20.2 m.
Glavni noseći sistem konstrukcije u oba pravca je ramovski. Ramovi se sastoje od čeličnih stubova I preseka i rešetkastih nosača. Rešetke u oba pravca su sa paralelnim pojasevima koji su na međusobnom osnom rastojanju od 1.2 m. Pojasevi i ispuna rešetki su od kutijastih profila koji su povezani zavarivanjem. Dvostrani krovni nagib krovnih ravni koji iznosi 5° postiže se tako što su rožnjače kutijastog poprečnog preseka kratkim elementima različite visine vezane u čvorovima poprečnih rešetki. Sistem rožnjača je u upravnom pravcu međusobno povezan u svakom čvoru i na taj način se obezbeđuje krutost u krovnoj ravni.
Iznad kote krovne ravni, između osa D i C nalazi se pasarela koja služi za prelaz ljudi iz jednog dela konstrukcije u drugi. Horizontalna stabilnost pasarela se obezbeđuje ramovima u proprečnom pravcu, a spregovima u podužnom.
Duž ose 13, čitavom širinom objekta, nalazi se konstrukcija slična pasareli čija je širina osno oko 4.7 m, a koja predstavlja vezu lifta i glavne podužne pasarele. Ovaj deo objekta je u konstruktivnom smislu rešen na isti način kao i pasarela.
Fundiranje nadstrešnice je predviđeno na zdravom tlu, na betonskim temeljima samcima. Temelj se radi od armiranog betona MB 30 i armira se prema statičkom proračunu. Zaštitni armiranobetonski stubovi su predviđeni sa spoljnih (prilaznih) strana stubova nadstrešnice.

2/2 – PROJEKAT SAOBRAĆAJNIH POVRŠINA

2/2.1 – ČEONA NAPLATNA STANICA SA BAZOM ZA ODRŽAVANJE

Situaciono rešenje je definisano na osnovu potreba i zahteva Investitora, te podataka o saobraćajnom opterećenju naplatne stanice Bubanj Potok u kritičnim periodima leti.
Saobraćajni plato naplatne stanice proširuje se iz profila autoputa na ukupnu širinu od 130.20 m. Konačan izgled platoa odredile su potrebe Investitora u pogledu broja saobraćajnih traka i ostrva u zoni naplate, kao i konfiguracija terena, ivična gradnja, karakteristike tla i ostali terenski uslovi koje smo morali uzeti u obzir.
Saobraćajni plato je u funkciji naplate putarine i na njemu se nalaze saobraćajne trake i ostrva sa kabinama i ostalim potrebnim sadržajima, nadstrešnica, kao i upravni objekat smešten na pasareli iznad platoa.
Na saobraćajnom platou predviđene su ukupno 23 saobraćajne trake i 22 saobraćajna ostrva.

Zona izlaza (naplate) sadrži ukupno 14 + 3 saobraćajnih traka, (gledano sa desna na levo ka mestu gde se vrši naplata).
1. Vangabaritni prolaz 1, krajnja desna traka, ostrvo bez kabine. U redovnom režimu rada bi se koristila kao čist ENP prolaz.
2. Čist ENP prolaz, ostrvo bez kabine. Traka do vangabaritnog prolaza.
3. Manuelna + ENP traka, ostrvo sa kabinom.
4. Manuelna + ENP traka, ostrvo sa kabinom.
5. Manuelna + ENP traka, ostrvo sa kabinom.
6. Manuelna + ENP traka, ostrvo sa kabinom.
7. Manuelna + ENP traka, ostrvo sa kabinom.
8. Manuelna + ENP traka, ostrvo sa kabinom.
9. Manuelna + ENP traka, ostrvo sa kabinom.
10. Manuelna + ENP traka, ostrvo sa kabinom.
11. Manuelna + ENP traka, ostrvo sa kabinom.
12. Manuelna + ENP traka, ostrvo sa kabinom.
13. Manuelna + ENP traka, ostrvo sa kabinom.
14. Manuelna + ENP traka, ostrvo sa kabinom.
15. Manuelna traka, ostrvo sa kabinom (reverzibilni kanal).
16. Manuelna traka, ostrvo sa kabinom (reverzibilni kanal).
17. Manuelna traka, ostrvo sa kabinom (reverzibilni kanal).

Zona ulaza (uzimanja kartica) sadrži ukupno 6+3 saobraćajnih traka, (gledano sa desna na levo ka mestu gde se vrši ulazak na autoput pod naplatom).
1. Vangabaritni prolaz 1, krajnja desna traka, ostrvo bez kabine sa distributerom kartica. U redovnom režimu rada bi se koristila kao čist ENP prolaz.
2. Čist ENP prolaz, ostrvo bez kabine sa distributerom kartica. Traka do vangabaritnog prolaza.
3. Manuelna + ENP traka, ostrvo bez kabine sa distributerom kartica.
4. Manuelna + ENP traka, ostrvo bez kabine sa distributerom kartica.
5. Manuelna + ENP traka, ostrvo bez kabine sa distributerom kartica.
6. Manuelna + ENP traka, ostrvo sa kabinom.
7. Manuelna + ENP traka, ostrvo sa kabinom (reverzibilni kanal).
8. Manuelna + ENP traka, ostrvo sa kabinom (reverzibilni kanal).
9. Manuelna + ENP traka, ostrvo sa kabinom i sa distributerom kartica (reverzibilni kanal).

Širina trake za vangabaritni saobraćaj iznosi 5.50m, trake za brzi prolaz kamiona i autobusa 4.50m, a ostalih traka 3.50m.
Širina razdelnih ostrva je u funkciji kako namene saobraćajne trake, tako i objekta pasarele na kojoj su smešteni sadržaji naplatne stanice:
– Širine 1.20m sa automatom za kartice;
– Širine 1.80m sa kabinom za naplatu;
– Širine od 2.20m do 3.20m, za smeštaj stubova objekta ili stepeništa i
– Širine 4.70m za smeštaj lifta i ulaza u pasarelu.
Pored saobraćajnog platoa, smešten je parking za putnička vozila (službeni parking) sa 75 parking mesta, kao i parking za havarisana vozila sa 17 parking mesta. Parking je dimenzija 2.50 x 5.0 m, a opslužuje ga saobraćajnica širine 6.0m. U sklopu parkinga smešten je i energetski blok sa odgovarajućim sadržajima. Istočno od saobraćajnog platoa, sa ulaskom iz smera Niša, smeštena je baza za održavanje autoputa sa uobičajenim sadržajima: upravni objekat sa garažom za putnička vozila i magacinom, perionica i solana, i garaža za kamione. Parkingu se pristupa sa postojećeg lokalnog puta.

8 – PROJEKTI SAOBRAĆAJA I SAOBRAĆAJNE SIGNALIZACIJE

8/ 1 – SAOBRAĆAJNA SIGNALIZACIJA

OPŠTE

Projektovano saobraćajno rešenje predviđa signalizaciju kojom se vrši smirivanje saobraćaja na prilazima čeonoj naplatnoj stanici, sa ciljem bezbednog odvijanja saobraćaja i u uslovima smanjene vidljivosti. Ono je usaglašeno sa saobraćajno-tehničkim rešenjima koja su primenjena na čeonim naplatnim stanicama na autoputevima E-70 i E-75 u Srbiji.
Projekat obuhvata oznake na kolovozu, standardne saobraćajne znakove, znakove obaveštenja, znakove za objekte naplate putarine, tehnička sredstva za usporavanje saobraćaja na putevima (vibro trake), zaštitnu ogradu za vozila i ublaživače udara.
Projektovanom signalizacijom učesnici u saobraćaju se transparentno informišu o nailasku na čeonu naplatu; kanališe se saobraćajni tok; organizuje prolazak vozila bez dužeg zadržavanja i povećava bezbednost osoblja zaduženih za naplatu putarine.

9 – SPOLJNO UREĐENJE SA SINHRON PLANOM INSTALACIJA I PRIKLJČAKA, PEJZAŽNA ARHITEKTURA I HORTIKULTURA

9/1 – SINHRON PLAN INSTALACIJA KOMPLEKSA

Za planirane objekte kompleksa čeone naplatne stanice na državnom putu IA reda broj I (autoput E-75) na km 605 + 635 i baze za održavanje puteva na kat. parcelama u KO Vrčin, opština Grocka, grad Beograd, Projektom za građevinsku dozvolu predviđena je izgradnja:

  • Hidrotehničke instalacije spoljašnja vodovodna mreža sa priključkom na gradsku mrežu

Dovodni cevovod priključen je na postojeći vodovod (PEHD DN90) koji se nalazi u ulici Moše Pijade i služi za snabdevanje tehničkom potrošnom vodom.Na predmetnoj lokaciji postoji i magistralni cevovod Makiš-Mladenovac prečnika F1200 mm,kao i vodovod (PEHD DN110) u ulici Mileta Cerovca koji snabdeva potrošače vodom za piće, ali koji ne raspolaže odgovarajućim količinama i pritiscima u mreži.
Spoljna hidrantska mreža je projektovana u obliku prstena, od PEHD DN 110 mm cevi za radne pritiske od 10 bara.(serija cevi ISOS8), ukupne dužine 940 m. Predviđeno je snabdevanje iz podzemnog rezervoara, zapremine V=72 m3. Pored rezervoara nalazi se pumpna stanica sa dve pumpe.
Cevi spoljne tehničke potrošne vode su od PEHD DN 50mm za radne pritiske od 10 bara (serija cevi ISO- S8), ukupne dužine 583 m.
Potrošači će biti snabdevani vodom za piće preko posebnih uređaja u svakoj prostoriji koji koriste flaširanu dopremljenu vodu.

  • Hidrotehničke instalacije kanalizaciona mreža za otpadnu vodu

Na predmetnoj lokaciji ne postoji kanalizaciona mreža za otpadnu vodu. Projektom je predviđena izgradnja kanalizaciona mreža za otpadnu vodu sa uređajem za biološko prečišćavanje otpadnih voda.
Hidrotehničke instalacije atmosferska kanalizacija Koncepcija odvođenja atmosferskih voda sa platoa naplatne stanice je zadata Projektnim zadatkom, kojim se atmosferske vode odvode zatvorenim sistemom kanalizacije, i pre upuštanja u recepijent, prečišćavaju u uređaju za prečišćavanje zaprljanih i zauljenih voda. Atmosferska kanalizacija obuhvata dva sistema kanalizacije. Jedan sistem čini kišna (olučna) kanalizacija , koja prikuplja atmosfersku vodu sa krovova objekata.
Drugi sistem atmosferske kanalizacije čine sistem cevovoda, šahtova, slivnika, slivničkih rešetki i sistema za prihvat voda Q max., koji zajedno čine kanalizaciju za zauljenu vodu. Dati sistem prihvata vode sa kolovoza i parkinga, odvodi ih na prečišćavanje i prečišćene vode upušta u Bezimeni potok.

  • Hidrotehničke instalacije regulacija vodotoka „Bezimeni potok“ sa odvođenjem pribrežnih voda

Postojeća trasa „Bezimenog potoka“ ide paralelno sa trasom autoputa E75. Zbog izgradnje čeone naplatne stanice, predviđeno je izmeštanje trase i izgradanja regulisanog korita „Bezimenog potoka“. Odabrana trasa je uslovljena prilično nepovoljnim geografskim uslovima na terenu. Niveleta trase regulisanog toka uslovljena je nizvodnim i uzvodnim graničnim uslovom.

  • Hidrotehničke instalacije zaštita i izmeštanje magistralnog vodovoda „Makiš-Mladenovac“ Ø1200mm

Deo trase postojećeg magistralnog cevovoda Makiš-Mladenovac prečnika ø1200 mm u dužini od 330 m na prosečnoj dubini od oko 3,0m nalazi se u zoni obuhvata predmetne čeone naplatne stanice. Cevovod je od duktil liva visokog kvaliteta i nije u funkciji. Usvojeno rešenje ukrštanja magistralnog vodovoda i korita bujičnog potoka se temelji na denivelaciji dela magistralnog cevovoda koji preseca izmešteno korito, kao i dela koji ostaje pod budućim kolovoznim trakama. Deo trase postojećeg magistralnog cevovoda koja je predmet intervencije je dužine oko 200 m.

  • Elektroenergetske instalacije

U okviru elektroenergetskih spoljnih instalacija predviđen je SN podzemni kabl za napajanje trafo stanice i trafo stanica.
Za rezervno napajanje čeone naplatne stanice i baze za održavanje puta predviđeni su dizel električni agregati.
Za napajanje objekata niskim naponom predviđena je NN podzemna mreža.
Projektom je predviđeno i spoljno osvetljenje oba kompleksa.
Projektom je obuhvaćena i zaštita i izmeštanje postojećih elektroenergetskih objekata.

  • Telekomunikacione i signalne instalacije

Kompleks čeone naplatne stanice i baza za održavanje puta povezuju se na telefonsku mrežu telefonskim privodnim kablovima.
Na čeonoj naplatnoj rampi predviđena je telefonska podzemna mreža.
U oba kompleksa predviđena je računarska mreža.
U oba kompleksa predviđen je video nadzor. Kamere koje se nalaze u objektu sa snimačem povezuju se na snimač kablovima koji se postavljaju u objektu, a ostale kamere povezuju se delom kablovima koji se nalaze u objektu, a delom podzemnim kablovima.
U oba kompleksa predviđena je stabilna instalacija za dojavu požara. Delovi sistema koji se nalaze u objektu sa protivpožarnom centralom, povezuju se na centralu kablovima koji se postavljaju u objektu, a ostale delovi sistema povezuju se delom kablovima koji se nalaze u objektu, a delom podzemnim kablovima. Projektom je obuhvaćena i zaštita i izmeštanje postojećih telekomunikacionih objekata.

  • Mašinske instalacije termomašinske instalacije

Projektnim rešenjem predviđeno je da se povezivanje klima komore u mašinskoj prostriji sa „Fancoils“ u kabinama vrši termoizolovanim kanalnim razvodom od pocinkovanog lima u instalacionom kanalu. Distribucija svežeg vazduha vrši se levom stranom instalaciog kanala a odsis otpadnog vazduha vrši se desnom stranom. Ispod kanala za distribuciju svežeg vazduha nalaze se termoizolovane čelične cevi (grejanja/hlađenja) kojima se povezuje mašinska prostorija sa podplafonskim „Fancoils“ u naplatnim kabinama. Ispod kanala za odsis otpadnog vazduha sve do skretanja kanala ka vertikalnom instalacionom kanalu ka Upravnom objektu naplate putarine, vode se termoizolovane čelične cevi (grejanja/hlađenja) kojima se povezuje mašinska prostorija sa parapetnim „Fancoils“ Upravnog objekta.

  • Mašinske instalacije priključni distributivni gasovod

Mesto priključenja (teme T0) je predviđeno na izgrađen gasovod DGM „Vrčin“ prečnika DN 180 na katastarskoj parceli broj 8492/9 K.O. Vrčin.
Od mesta priključenja se polietilenski (PE) gasovod prečnika DN 40 vodi u pravcu jugozapada do T1 zelenom površinom.
Gasovod će se voditi u koridoru zelene površine (kroz kat. parcele br. 2167/1, 5442, 5443, 5430/2, 5452/5, 5440, 5439 K.O. Vrčin) u kom je predviđena podzemna komunalna infrastruktura. Gasovod se u ovom delu vodi na 1m od predviđenog vodovoda.
Od T2-T3 gasovod se nalazi u zoni saobraćajnice pa je u ovom delu neophodno predvideti dubinu ukopavanja od 1,35m od gornje ivice cevi gasovoda do gornje kote kolovozne konstrukcije saobraćajnice.
Kako u ostalom delu trase od T3 do T5, planiramo gasovod u zoni parkinga, a kako je PE cev DN 40 jako savitljiva u ovoj zoni gasovod se može voditi na min. 1,35 cm do gornje ivice cevi. Svi prelazi saobraćajnice, kao što je navedeno izvešće se bez zaštitne cevi i na dubini 1,35m (otpornost na maksimalno saobraćajno opterećenje dokazana proračunom u građevinskom projektu).
Gasovod se dalje od T4 vodi do T5 u dužini od oko 92 m, gasovod se dalje vodi do T6 ispod interne saobraćajnice na dubini 1,35 m u dužini 14,5 m. Od T6 do MRS na objektu „Putna baza“, gasovod se vodi u dužini od oko 111 m. Ukupna dužina PE gasovoda je 558 m. Mesta ukrštanja postojećih i projektovanih podzemnih instalacija prikazana su na sinhron planu i karakterističnim poprečnim profilima.

9/2 – PEJZAŽNA ARHITEKTURA I HORTIKULTURA

TEHNIČKI IZV EŠTAJ

Projektom spoljnog uređenja ,pejzažna arhitekture i hortikulture su obuhvaćene slobodne površine u okviru regulacije kompleksa čeone naplatne stanice na državnom putu IA reda br.1 (Autoput E-75) na km 605 + 635 i baze za održavanje puteva.
Ukupna bruto zelena površina centralnog dela iznosi 6.249,00 m².
Ukupna bruto zelena površina ostalih travnih povtšina po obodu kompleksa iznosi 4.715,00 m².
Na predmetnoj lokaciji nema značajne vegetacije koja bi se sačuvala.

KONCEPCIJA UREĐENJA I IZBOR SADNOG MATERIJALA

Slobodne zelene površine Kompleksa čeone naplatne stanice na državnom putu IA reda br.1(Autoput E-75), planirane su u slobodnom pejzažnom stilu. Zelenilo ovog kompleksa je planirano tako da ima dekorativnu
i zaštitnu ulogu. Prilikom izbora vrsta sadnica planirane su vrste koje su najpogodnije i najotpornije na tom području u odnosu na klimatske uslove i tip zemljišta.
Pravilan izbor vrsta ima za cilj stvaranje povoljnih zdravstveno – higijenskih uslova, poboljšanje toplotnog režima, prečišćavanje vazduha, povećanje relativne vlažnosti kao i ukupno poboljšanje mikroklimatskih uslova.
U novoplaniranim zasadima akcenat je bačen na listopadnu vegetaciju. U projektu su korišćene vrste otporne na zagađenje vazduha. Lišćari imaju svaki za sebe svoje posebne odlike dekorativnosti koje dolaze do izražaja ili u grupama, masivima ili pojedinačno kao soliterna stabla .To se odnosi i na četinare. Oni imaju dekorativnost tokom čitave godine. Njihova forma, tekstura i kolorit u kombinaciji sa lišćarima, svim vrstama žbunja ili samostalno daju posebano dekorativno obeležje svakom ozelenjenom prostoru.
Drvoredi su planirani pored pešačkih komunikacija,sekundarnih saobraćajnica i na parkig mestima. Od drvorednih lišćara je planiran Acer platanoides – mleč u kombinacijai sa istom vrstom ali varijetetom sa crvenim listom – Acer platanoides „Crimson King”, Fraxinus ornus „Meczek” i Carinus betulus „fastigiata”.
Na slobodnim zelenim površinama, značajno mesto zauzima listopadno, zimzeleno i četinarsko šiblje. Šiblje je raspoređeno grupimično i služi kao prelaz između travnih površina i sprata drveća. Svojom bojom cvetova, listova i plodova pružaju veliki doprinos stvaranju bogatih dekorativnih kompozicija u međusobnim kombinacijama kao i u kombinaciji sa drvećem.
Za kolorit tokom letnjih dana ,na bitnim delovima kompleksa, zadužene su polegle ruže koje stvaraju cvetne masive samostalno ili skladno ukomponovane sa niskim i poleglim četinarima.
Travnjak na površini oko objekata je planiran od vrsta trava otpornih na gaženje. Travne površine na dendrološkom planu su označene kao T-1 do T-12. Ukupna travna površina je 5.980,00 m².
Ostale travne površine prema obodu kompleksa, nivelisane na način koji je naveden u građevinskom delu projekta. Ostale travne površine na dendrološkom planu su označene kao Tp-1 do Tp-4. Njihova površina je 4.715 m².

Glavni projektant: Sanja Spasojević, dipl. inž. arh.


Share

Medijateka (Mediathek Ingelheim)

Ingenieur Plan d.o.o. je, u saradnji sa METALLBAU ARNOLD GLAS, na ovom objektu projektovala kontinualnu aluminijumsku fasadu, aluminijumske prozore i vrata.

O NAMA

Ingenieur Plan d.o.o. je privredno društvo za projektovanje u arhitekturi i građevinarstvu. Kao mlada firma sa stručnim kadrom uspeli smo da za kratko vreme postignemo veliki uspeh i to implementacijom najsavremenijih tehnologija i pružanjem kvalitetnih i energetsko efikasnih rešenja svojim klijentima. Firma sarađuje sa prestižnim partnerima iz Nemačke i regiona na širokom spektru objekata.

DELATNOST

Osnovna delatnost firme je uslužno projektovanje čeličnih i aluminijumskih, kontinualnih, polustrukturalnih i strukturalnih staklenih fasada, eternit i drugih polumontažnih i montažnih fasadnih sistema. Pored toga, bavimo se i izradom arhitektonskih projekata, projekata enterijera i izvođenjem objekata u saradnji sa kooperantima.


POLUSTRUKTURALNE FASADE

Spoj između aluminijuma i stakla može se izvesti sa minimalno vidjljivim aluminijumskim profilima. To su polustrukturalne fasade, kod kojih se otvaranje prozora vrši isključivo oko gornje horizontalne osovine prema spolja (od objekta).

 

STRUKTURALNE FASADE

Kako je pri projektovanju fasada postojala sve veća težnja arhitekata za što manje vidljivim aluminijumskim profilima i što većim staklenim površinama, nastale su strukturalne fasade. Strukturalne fasade su fasade kod kojih su elementi noseće konstrukcije (aluminijumska ili čelična struktura) skriveni iza stakla. Ovakav sistem fasade omogućuje minimalistički spoljni izgled, sa celokupnom staklenom površinom. Profili koji čine potkonstrukciju su sa termoprekidom pa se tako izbegavaju veliki gubici toplote i pojava kondezacije.

Izgled na fasadi je potpuno isti kod otvarajućih, fiksnih i parapetnih delova fasade. Kod strukturalnih fasada otvaranje prozora se vrši isključivo oko gornje horizontalne osovine prema spolja (od objekta).

Koršćenjem sistema polustrukturalnih i strukturalnih fasada se obezbeđuje:

– maksimalna količina svetlosti,
– maksimalna zaštita od atmosferskih uticaja,
– maksimalna toplotna zaštita a samim tim i velika ušteda energije na grejanje i hlađenje objekta u svim godišnim dobima,
– maksimalna zvučna zaštita,
– apsolutnu vodonepropustljivost u ekstremnim vremenskim uslovima,
– mogućnost upotrebe različitih vrsta i debljine stakala – izolaciono, zaštitno, solarno…
– odlično zaptivanje i vatrootpornost

 

KONTINUALNE FASADE

Sistem kontinualne aluminijumske staklene fasade odlikuje se jasno naglašenim i vidljivim horizontalnim i vertikalnim profilima sa spoljne strane fasade. Vidljjivi deo fasadnog sistema predstavljaju kape koje mogu biti različitog oblika i dizajna. Ovaj fasadni sistem nudi velike mogućnosti kombinovanja različitih profila kapa radi postizanja jedinstvenih efekata u završnom izgledu objekta.

Danas se na tržištu nalazi veliki izbor dekorativnih pokrivnih kapa-profila, pa je time omogućen savremeni estetski izgled. Kontinualna fasada nudi opciju korišćenja dvoslojne ili troslojne staklene ispune sa kojom se postižu izuzetno dobre termičke performanse. Prednosti ove fasade su dobro zaptivanje, klasično otvaranje i jednostavno održavanje.

 

MEDIJATEKA

Objekat medijateke u Ingelhajmu na Rajni je završen 2017. Godine, na lokaciji odmah pored gimnazije Sebastijan-Minster (Sebastian-Münster-Gymnasium) i menze. Celokupni projekat medijateke je koštao oko 4 miliona evra.

Prostorije u medijateci su posebno uređene i opremljene, u kojima ljudi uz pomoć raznih audiovizuelnih predmeta i aparata, na najsavremeniji način mogu lakše i brže usvojiti i proširiti znanja i zadovoljiti svoja interesovanja.

Uz primenu savremene tehnologije i aktuelnih računarskih programa ovde je ljudima omogućeno da upoznaju i modernizovane metode i oblike rada. Ona raspolaže sa ogromnim sadržajem koji je kataloški obrađen, što omogućava brz i jednostavan uvid u resurse medijateke. Ponuda se stalno ažurira i proširuje.

U medijateci je omogućeno iznjamljivanje raznih E-knjige, CD-ova, audioknjiga, filmova, kao i online korišćenje digitalnih medija.Objekat je jednostavne kubične forme sa razigranom fasadom. Ima tri etaže i zauzima oko 1400 m². Na prvoj i drugoj etaži predviđena je medijateka, dok je treća etaža namenjena stanovanju. Objekat je tako osmišljen da se prve dve etaže mogu koristiti i kao poslovni prostor.

Glavni ulaz u objekat je sa zapadne strane. U prizemlju objekata se pored ulaznog dela sa Infopultom, prostorije za grupni rad, kao i rad sa decom, nalazi i jedan multifunkcionalni prostor sa dvorištem za čitanje. Dvorište je pozicionirano do susednog objekta, kompleksa zgrada Ebert-Carrée, daleko od buke i galame.

Pošto je kvalitet boravka pri projektovanju igrao važnu ulogu, ovaj prostor se može preko velikih kliznih vrata povezati sa medijskom bibliotekom i unutrašnjim dvorištem. Ovo je idealni kutak za posetioce u letnjem periodu.

U centralnom delu objekta locirano je stepenište za gornji nivo medijateke. Ulaz u stambeni deo objekta, kao i ulaz za zaposlene, nalazi se na jugo-istočnom delu objekta. Preko ovog stepenišnog prostora i lifta dolazi se do atrijuma na drugoj etaži, odakle je ulaz u četiri stana. Ulaz u dve stambene jedinice je direktno iz stepenišnog prostora.

Svaki stan je projektovan sa lođom, koja je tako usečena u fasadi da je u potpunosti nevidljiva sa spoljašne strane objekta. Stanovi se ne mogu kupiti već samo iznajmiti.

Ono što posebno ističe ovaj objekat je nekonvencionalno raspoređivanje staklenih delova fasade, koji se protežu kao trake na zgradi, dajući mirnoj kubičnoj masi određenu lakoću. Kombinacija stakla i prirodnog kamena sa zelenom fasadom i zelenim krovom, čini da se ovaj objekat u potpunosti uklapa u okolinu.

Delovi fasade koji su izvedeni kao živi, zeleni zidovi pružaju originalni estetski izgled objektu. Takvi ekološki zidovi tzv. vertikalne bašte imaju sopstvene sisteme navodnjavanja. Navodnjavanje se vrši prirodnim putem,  sprovođenjem kišnice skrivenim olucima unutar fasade sa staklene fasade do zelenih površina.

Biljke rastu u supstratu, koji se nalazi unutar zidnog modula – specijalno napravljenih posuda na zidu.

Zeleni zidovi na objektu

  • doprinose proizvodnji kiseonika
  • smanjuju količinu ugljen-dioksida, prašine i ostalih zagđujućih
  • materija u vazduhu
  • smanjuju buku
  • stvaraju zdraviju klimu i smanjuje efekat „staklene bašte”
  • leti hlade prostor, a zimi ga greju
  • imaju psihološki uticaj – smanjuju stres i povećavaju produktivnost

Zadatak našeg tima pri projektovanju ovog objekta je bio projektovanje kontinualne aluminijumske ostakljene fasade, aluminijumskih prozora i vrata i olučnica za odvodnjavanje viška kišnice koju vegetacija ne može da primi. Površina staklene fasade iznosi oko 600 m². Ona se odlikuje jasno naglašenim i u punoj veličini vidljivim horizontalnim i vertikalnim profilima sa spoljašne strane fasade.

Vidni profili su pokrivne/dekorativne kape koje fiksiraju staklene ispune za primarnu konstrukciju fasade sačinjenu od aluminijumskih vertikalnih i horizontalnih stubova. Fasadni sistem koji smo koristili na ovom objektu je WICONA, WICTEC 50 HI, u RAL 7006 boji, širine elemenata 50mm i dubine 110mm.

Pri izradi fasade korišćeni su prozori WICONA, Wicline 75 TOP sa troslojnim staklom – Solarlux A70 SN 62/34, UG=0,7W/(m K) , Rw, P=39dB, čime je postignuta izuzetno dobra termička performansa.

Ovi jednostavni i kvalitetni prozorski sistemi sa dubinom prozorskog okvira 75mm, omogućuju korišćenje stakla debljine 50mm. Ovi prozori pružaju maksimalnu toplotnu izolaciju na nivou pasivne kuće.

Postignute vrednosti koeficijenata su:

  • Uf vrednosti od 0,79 do 1,3 V / (m²K) za fiksno zastakljivanje sa spoljnom širinom od 48 do 155 mm
  • Vrednosti Uf 1.0 do 1.2 V / (m²K) za kombinacije okvira krila sa spoljnom širinom od 74 do 142 mm
  • Uv vrednosti ispod 0,80 V / (m²K)

Vrata u prizemlju objekta su SCHÜCO ADS 70.HI.

To je sistem profila sa prekinutim toplotnim mostom, osnovne ugradne dubine 70 mm.

Usled temperaturnih razlika unutrašnje i spoljašne strane profila, omogućeno je dilataciono pomeranje. Toplotna izolacija se obezđuje pomoću ugrađenih elemenata od izolacionog materijala unutar profila štoka i krila, koji prekidaju toplotne tokove, tj. smanjuju cirkulaciju vazduha.

PVC profili za prekid toplotnog mosta profila štoka su dvokomorni. U kombinaciji s odgovarajućim staklom, distancerom i pragom, ovaj sistem vrata može postići ukupni koeficijent toplotne provodljivosti Ud< 1.45 W/m2K.

Sistem nudi korišćenje profila većih dimenzija. Svaki profil je statički potpuno definisan. Savijanjem je moguće dobiti zakrivljene oblike od lučnih do okruglih, različitih radijusa.

Karakteristike ovog sistema:

  • masa krila do 160 kg
  • moguća debljina stakla 8-52 mm
  • debljina zida profila 2,2 mm
  • moguća verzija protiv krađe i provale – WK 3
  • moguća zaštita od buke u klasi 5 (48 db, uz korišćenje odgovarajućeg stakla)
  • toplotna izolacija, prosečno : Uf=2,1 W/m2K
  • mogućnost motornog pogona i automatskog upravljanja
  • mogućnost ugradnje sistemskog antipanik i evakuacijskog okova

Ovaj sistem je moguće kombinovati sa kompatibilnim sistemima Jansen, što je kod ovog objekta i urađeno. Čelična vrata u prizemlju medijateke su Jansen JANISOL 2 , sa mokrim zastakljivanjem, boje RAL 7006.

Osobine čelika omogućavaju izuzetno tankim čeličnim profilima da budu sastavljeni u jakim i sigurnim konstrukcijama. Rezultat su multifunkcionalna vrata koja zadovoljavaju zahteve arhitekata i klijenta, u pogledu kvaliteta a i samog dizajna vrata.

Karakteristike ovog sistema su:

  • otpornost na odbijanje EN 1627 to RC (WK)3
  • zvučna izolacija do Rw 43 db
  • otpornost na vetar klase C5
  • propusnost vazduha klase 4
  • zaštita od dima EN 1634-3(Sm)
  • zaštita od vatre EN 1634-1
  • evakuaciona vrata u skladu sa EN 1125/EN 179, odlične protivpožarne karakteristike

Klizna vrata su WICONA, Wicslide 160, unutrašnje boje RAL 9010, i spoljašne RAL 7006.

Ovi sistemi podizanja / klizanja su idealni za sve objekte koji zahtevaju jednostavnost, velike dimenzije, minimalistički dizajn, izuzetne termičke karakteristike i akustične performanse, kvalitet i sigurnostodličnu otpornost na provale, RC2 i RC2N. Patentirani sistem na vrhu krila obezbeđuje vodootpornost u bilo kojoj poziciji.

Neke od karakteristika

Maksimalne veličine

  • W 3.240 mm – H 3.400 mm po krilu, sa maksimalnom težinom po krilu od 400 kg

Akustične karakteristike

  • Rw 47 Db
  • Dimenzije okvira W 2640 k H 2798 mm

Termička svojstva

  • Uv: 1,6 V / m2.K, zastakljivanje Ug: 1,2 V / m2.K (dvostruko staklo)
  • Uv: <1,1 V / m².K, zastakljivanje Ug: 0,6 V / m².K (trostruko zastakljivanje)
  • Dimenzije okvira W 4.500 mm k V 2.300 mm

Vremenske performance

  • Vazduh: Klasa 4 – Voda: E750A – Vetar: Klasa C3 (Dimenzije dvokrilnog okvira W 4.000 mm k H 2.500 mm)

Spoljni venicijaneri proizvođača WAREMA, model E 80 A6 S su bili pravi izbor za spoljnu zaštitu od sunca zbog efikasnosti i estetike koju nude u modernoj arhitekturi, kao i postojanosti na sve vremenske uslove. Širina lamele kod ovog objekta je 80mm a pokreću se pomoću elektro motora. Omogućuju jako dobro zatamnjivanje prostora, sprečavaju direktan uticaj sunčevih zraka i drugih spoljašnih i vremenskih uticaja na fasadu objekta.

Lamele se proizvode u nekoliko dimenzija i desetak boja, na ručni ili elektromotorni pogon. Kad nema sunca, podižu se u metalnu kutiju iznad prozora.

Ventilisanje unutrašnjeg prostora u stambenom delu objekta je pomoću ventilacionog sistema RENSON Invisivent Evo AKD 165mm. Ovaj najsavremeniji sistem ventilacije, sa pojačanom zvučnom zaštitom, nudi zdrav životni komfor i maximalni vizuelni komfor. Postavlja se na vrhu prozorskog okvira, malih je dimenzija, skoro neprimetan, ne smanjuje staklenu površinu i time omogućava maximalni prolaz svetlosti.

Samoregulacioni poklopac automatski reaguje na povećani pritisak vazduha usled velikih sila vetra, i time u svakom trenutku omogućuje ulaz optimalne količine svežeg vazduha.

Pri projektovanju poseban izazov su nam predstavljali spojevi staklenih fasada, koje bez prekida zalaze u lođe, prelaze iz horizontalnog u vertikalni pravac na objektu i obratno. Načinom po kom su se elementi fasade provlačili kroz objekat nisu postojala tipska rešenja konstruktivnih elemenata i samim tim smo dolazili to inovativnih rešenja projektovanih isključivo ovom objektu.

Rešavanje kompletno staklenih uglova kod glavnog ulaza u objekat predstavljalo je problem zbog nemogucnosti bilo kog PR fasadnog sistema da se tako velike staklene površine oslanjaju isključivo na konzolno oslonjene rigle, ali nakon uspešnog rešavanja tog problema, postigli smo efekat transparentnosti objekta i lakoće osnovne noseće konstrukcije.

Naš zadatak – da fasada izgleda što jednostavnije, bez vidiljivih elemenata na fasadi, ispunili smo tako što smo oluke, spoljašnu zaštitu od Sunca i sve prateće elemente sakrili iza kamenih ploča. Na taj način postignut je sklad, mir i čistina u architekturi objekta.

Iako je skoro otvorena, medijateka je svojom savremenom formom, materijalizacijom, zelenom fasadom i posebno svojom namenom postala centar interesovanja ljudi u ovom malom gradu.

Jelena Stamenković m.i.a.


Share